Izvor: Politika, 16.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmlađi sremski pastiri
Desetogodišnja Jovana i osmogodišnji Saša Jovičić školski raspust provode na pašnjaku čuvajući stado od 44 muzne krave
Krušedol – Slika odavno zaboravljena: devojčica i dečak napasaju stado krava na pašnjaku iznad Krušedola. Desetogodišnja Jovana i osmogodišnji Saša Jovičić, učenici drugog i trećeg razreda osnovne škole, školski raspust provode na pašnjaku i čuvaju stado od 44 muzne krave. Jutrom, oko sedam, ustaju i na pašnjaku ostaju do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 17 sati.
Kažu da pomažu ocu koji čuva krave muzare sa farme dok oni idu u školu, a raspust je, otac ima prečih seljačkih poslova, pa dečica priskaču u pomoć. Jedino ako pada kiša krave ne idu na ispašu, onda Jovana i Saša mogu do mile volje da se naspavaju i da se igraju sa ostalom decom u Krušedolu.
– Pa nije nam teško, igramo se i ovde s kerom, tražimo ptičija gnezda po žbunju na pašnjaku. Pazimo da krave ne odu u štetu, u tuđe kukuruze. Srećom, mirne su, pasu, ne beže, a dok one pasu mi se igramo, pravimo kućice od zemlje, tražimo lepe cvetove. Ma nije baš lako, ali moramo, pomažemo, tata sada ima drugih važnih poslova, žetva je. Krave oteramo u pet sati po podne u štalu. Uveče rano ležemo – priča nam mala Jovana, dok Saša jedva izviruje iz visoke trave.
Ni televiziju baš ne gledaju mnogo, vrate se sa pašnjaka umorni, mama ih opere, nahrani, oni brzo zaspe od umora.
– Ma ja nikako u žbunju da nađem ševino gnezdo, a deda mi je pričao kako su oni nekad vadili jaja, nalazili male ptiće pa se igrali, a ja se sav izgrebah po kupinama i još nisam našao nijedno gnezdo. Baš bih voleo da vidim kako izgleda ševino ili fazanovo gnezdo – kaže Saša.
Čuveni čobanski ker – sremski pulin trči za kravama, on je velika pomoć malim čobanima.
Jovana se zagledala u nebo, pa kao kakav iskusan pastir kaže:
– Valja početi prikupljati stado, biće kiše, eno grmi, a kad počinje kiša mi krave teramo u štalu, onda deda Voja, vlasnik farme, preuzima krave, zatvara ih u štalu, a mi idemo kući.
Reč po reč, Jovana i Saša nam ispričaše i da su dobri đaci, da vole što mogu pomoći ocu i majci. Jovana kao odraslo čeljade kaže da se mora raditi, da svi u kući imaju posla, da bi bolje i lepše živeli, da je to čuvanje deda Vojinih krava za njihovu porodicu, koja nije ni siromašna, važna stvar, jer tako tata zaradi novac.
J. Slatinac
[objavljeno: 17/07/2009]
.jpg)
