Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Apr.2016, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlečno govedarstvo nedovoljno iskorišćeno u Srbiji
Svake godine Danska izveze hranu u vrednosti od 13 milijardi evra a svoju šansu prepoznala je i u organskoj poljoprivredi, posebno u mlečnom govedarstvu. Samo u prošloj godini proizvedeno je oko 500 miliona kilograma organskog mleka. Ta zemlja broji više od 300 organskih farmi. Za razliku od Danske, u Srbiji je samo jedna organska farma koja je takvu proizvodnju započela 2009. godine. U priči koja sledi videćete da naša >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << farma izgleda impozantnije od onih u Danskoj, ali nažalost farmeri nisu raspoloženi i zadovoljni poput tamošnjih.
Prosečna organska farma u Danskoj broji 200 grla. Muzni prosek po kravi godišnje dostiže čak 11 hiljada litara mleka. Većina farmera predaje mleko Arli. Tamo je ukupno 10-ak mlekara od čega su dve isključivo organske, a sve su organizovane tako da rade između zadruga i privatnih preduzeća. Ono što farmere čini toliko moćnim jeste udruživanje i saradnja oko hrane za stoku i biljne proizvodnje. Oni u Danskoj imaju važnu ulogu jer državnoj kasi svake godine donose značajna sredstva zbog čega imaju veliku podršku i države i institucija .
"Ako želiš da proizvodiš organski moraš biti siguran kako ćeš prodati sirovinu. Trenutno mlekare imaju potrebu za organskim mlekom i bilo bi dobro da što više konvencionalnih farmera započne konverziju i postanu organski", kaže Birgit Sangard Ingvorsen iz danskog poljoprivrednog savetodavnog servisa.
U Srbiji se organska hrana uzgaja na površini od deset hiljada hektara. Kompanija "Global seed", čiji je deo i jedina organska farma mleka u Srbiji, zasnovala je organsku proizvodnju na površini od 1740 hektara . Ova velelepna farma prostire se na površini od 32 hektara a broji čak 2257 grla. Bez obzira na to, organska proizvodnja mleka u Srbiji u ovom momentu nije isplativa.
"U ovom trenutku ovaj biznis nije isplativ bez obzira što država pomaže subvencijama koje i nisu baš velike. Mi razumemo da nema para i da je teško, ali treba isplativost posmatrati i kroz efikasnost u proizvodnji", veli Jovan Popović, direktor proizvodnje na organskoj garmi u Čurugu.
Sa pojavom organskih prehrambenih proizvoda na prodajnim mestima, njihova kupovina postala je lakša i pristupačnija. Sve to je posledica razvijenih kanala marketinga. Danski farmeri veliku pomoć imaju od nacionalnog organskog brenda „Organska Danska" sa čijim značenjem je upoznato čak 97 odsto građana.
"Ljudi u Danskoj vole organske proizvode i potražnja je jako velika. 70 odsto ljudi je veoma zainteresovano da kupuje organske proizvode. Mi želimo još više kupaca svakoga dana . Njih 55 odsto kupuje dosta često dok 47 odsto ljudi danske organske proizvode kupuje skoro svakog dana ili svake nedelje", navodi Helena Birk, predtsvnik Nacionalnog organskog brenda "Organska Danska".
" Danska je jako daleko odmakla kada je u pitanju tržišni udeo organskih proizvoda. On ide 20 odsto u odnosu na ukupnu hranu koja se proda . U Evropi je prosek dva odsto. Hajde da nam u Srbiji bude cilj da u narednih 10-ak godina imamo bar ta dva procenta", kaže Saša Vitošević, član Upravnog odbora Centra za organsku proizvodnju.
Da je organsko mlečno govedarstvo u našoj zemlji još uvek u povoju govori i činjenica da je ova farma i dalje jedina u zemlji koja posluje na ovaj način. Bilo bi dobro da se lanac širi a da farmeri sarađuju i zajedničkim snagama izlaze na tržište što bi doprinelo većem ineteresovanju. Upravo je to jedan od puteva kojim već decenijama idu danski farmeri.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
