Izvor: Blic, 12.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza povećala prodaju antidepresiva
Lekovi i hrana moraju da se kupuju pa će krizu poslednje osetiti kompanije iz prehrane i farmacije. U svim našim apotekama koje nam služe kao mini uzorak povećan je promet, naročito antidepresiva. Ipak, oseća se manjak obrtnih sredstava, a mi ćemo pokušati da smanjenjem rokova naplate i izađemo na kraj ovim problemima, kaže u intervju za „Blic" Dušan Sekulić, predsednik „Habit farma".
Kako „Habit >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << farm" oseća krizu?
- Sirovine za proizvodnju lekova uglavnom se nabavljaju u inostranstvu, a za to je potrebno unapred obezbediti devize. Dok stignu ovde i prerade se prođe otprilike oko dva meseca pa tek onda gotov proizvod ide u promet. Sve to traje, a u međuvremenu je dinar padao i do sedam odsto. Mi dajemo onda robu veledrogerijama na odloženo plaćanje od 150 do godinu dana. To više nećemo moći da radimo.
Kolike ste gubitke zbog toga imali do sada?
- To ne mora biti gubitak s obzirom na to da je razlika u ceni lekova kod proizvođača dosta velika. To je još jedan od razloga zašto je farmaceutska industrija tako izdržljiva. Ali i dinar mora da bude stabilan da bi izgurali period naplate.
Kako ćete se boriti s manjkom novca? Da li ćete otpuštati radnike kako biste smanjili troškove?
- Mislim da će sve farmaceutske kompanije morati da skraćuju rokove otplate i mi ćemo to sigurno uraditi a radnike nećemo otpuštati. Smanjivanje broja zaposlenih nam je poslednja opcija – ali, ako bi došlo do totalnog kolapsa firme ili sloma industrije u Srbiji, verujem da najcrnji scenario neće dogoditi. Mi ćemo ići i na smanjenje potrošnje, ali ne i plata zaposlenih. Počećemo od električne energije, ali i svih drugih troškova.
Da li ste zbog pada dinara imali problema sa vraćanjem kredita indeksiranih u evrima?
- Imamo kredite indeksirane u evrima koji prate rast cena na malo, dok se kod nekih kamata usklađuje sa kretanjem Euribora. „Habit farm" ima i dinarskih zajmova, a uglavnom se zadužujemo kod domaćih banaka. Međutim, u inostranstvu je sada došlo do pada Euribora, ali je trik naših banaka ogromno povećanje marži za rizik zemlje. Gubitak u svojim matičnim bankama one pokušavaju da amortizuju ogromnim kamatama kod nas.
Da li ćete se onda zaduživati u Srbiju ili napolju?
- Nastojaćemo da vraćamo kredite kroz sopstvene poslove i da se ne zadužujemo. Banke ovde sve višim kamatama pokrivaju sopstvene gubitke i verujem da uskoro neće imati kome da plasiraju sredstva, kao i da će same biti u problemu jer je njihovo ponašanje nekorektno.
Da li to znači da nećete iskoristiti ni kredite čije kamate subvencioniše Vlada?
- Apliciraćemo za subvencionisane kredite u smislu refinansiranja. Konkurisaćemo za kredite za likvidnost a možda i za investicije i to u maksimalno dozvoljenim iznosima.
Šta mislite koliko će svojim merama Vlada pomoći privredi Srbije?
- Mere su korektne, ali na papiru. Nisu došle u pravom trenutku jer su morale biti donete mnogo ranije. Biće od koristi ako se sprovedu u delo, ali ja za sada ne vidim gde su te pare, kad se zna da je budžet u velikom gubitku. Verujem u dobru volju Vlade ali sumnjam u realnu procenu stanja.
Perspektiva „Habit farma"?
Perspektive „Habit farma" su i pored krize vrlo dobre jer smo mi u januaru registrovali osam preparata. Uveli smo novi program citostatika u saradnji sa jednom nemačkom firmom. Pojačali smo svoj portfolio, što je najvažnije za jednu fabriku lekova. Uvek ostaje činjenica da ćemo ne samo mi, nego čitava farmaceutska industrija biti poslednji uvučeni u krizu.
