Izvor: RTS, 19.Apr.2011, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koze nema ko da čuva
Strane investicije u oživljavanju stočarstva u okolini Kraljeva, osuđene su na propast, a vlasnici farmi na odlazak iz Srbije. Ministarstvo poljoprivrede nije prepoznalo njihove nameri da im pomogne sa nekim većim sredstvima i subvencijama.
Jedine dve strane investicije, u poslednjih nekoliko decenija, u oživljavanje stočarstva u okolini Kraljeva, posle četiri godine osuđene su na propast, a vlasnici farmi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na odlazak iz Srbije.
Brižit Pavlović, bivša kozarica iz Francuske, stavila je tačku na svoju avanturu u koju je uložila više od 100 hiljada evra. Opremila je farmu za pet zvezdica, ali u opštini sa zamrlom privredom i više od 14 hiljada nezaposlenih, ni za dobru platu, kaže nije imao ko da joj pomogne.
"Sama da držim farmu nisam mogla, a niko neće da ide da radi na selo izgleda, kao da je sramota", kaže Brižit.
Brižitine komšije u Roćevićima više je od te činjenice začudio njen optimizam, jer se ovde kažu niko ne vraća, ni na svoja imanja.
Budimir Lazarević iz Roćevića kaže da je sam ostao na selu i da nema ko da radi. Slično kaže i meštanin Božo Jovanović.
Jedini, uslovno rečeno povratnici na selo, porodica Dautović, brže su otišli nego što su došli iz Italije, kako bi se u okolini Kraljeva bavili stočarstvom. Biljana Dautović se u Metikošima zadržala koji dan duže samo da zatvori farmu i isprazni torove u kojima je uvek u proseku bilo po 200 ovaca.
Biljana kaže da ne može da veruje da je sve prazno i da su morali da zatvore farmu, jer nisu imali nikakve koristi. "Tržište je bilo nesigurno, a za organizovani izvoz trebalo je mnogo više grla ovaca", kaže Biljana.
Zoran Negojević iz Zadružnog saveza kaže da Ministarstvo poljoprivrede, nažalost, nije prepoznalo njihove namere i nije im pomogno sa nekim većim sredstvima i subvencijama.
Dautovići preko granice kreću od nule, jer su u ovo imanje uložili sve što su u Italiji decenijama sticali.
A rođena Parižanka, koja je, slobodnim rečima, svoju farmu "La koza nostra", prevodila kao "Naše koze", opstanak u rodnom kraju njenog supruga potražila je u trgovini.
