Izvor: S media, 20.Nov.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kloniranje stoke u SAD u porastu
Neistreniranom oku Polardova farma u Inidu, u Oklahomi, izgleda kao sve druge farme na svetu - na stotine sličnih krava u boksovima. Medjutim, pojedine od njih su i doslovce iste - istog genetskog sastava.
Od oko 400 grla na farmi Berija Polarda uglavnom crnih angusa, ima 22 klona, gentskih kopija najproduktivnijih krava iz celog sveta.
Polard, vlasnik farme i neurohiorurg kaže da ova tehnologija predstavlja novu eru u uzgoju stočarstva.
"Mi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pokušavamo da ostvarimo vrhunski kvalitet, genetski, sa životinjama koje she dobro napredovati, davati dobre proizvode i dobro se reprodukovati", izjavio je Polard za Rojters.
Američka administarcija za hranu i lekove je 2008. godine odobrila prodaju hrane dobijene od klonova, ističući da se ti proizvodi ne razlikuju od proizvoda životinja koje nisu klonirane. Japan, Evropska unija i druge države sledile su primer SAD.
Taj potez je izazvao polemike o tome da li se treba igrati sa prirodom, ali potrošači već jedu meso i piju mleko kloniranih goveda jer velike kompanije odavno prodaju njihove proizvode.
Poljoprivredni proizvodjači koriste kloniranje i druge savremene tehnologije da bi dobili veće šnicle ili više mleka, odnosno životinje koje su otpornije na razne bolesti, reprodukucju se tačno na vreme i potrebno im je manje hrane.
"Kao što poboljšavaju genetiku kukuruza da bi proizveli veće prinose po hektaru, mi pokušavamo da uradimo isto uz pomoć kloniranja da bismo proizveli više mesa sa što manje ulaganja", istakao je Polard.
Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da ćemo do sredine 21. veka morati da udvostručimo proizvodnju hrane kako bi nahranili stanovništvo čiji broj sve više raste.
Biotehnološki napredak u uzogju žita je od ključne važnosti za borbu protiv gladi u svetu, a veliki doprinos na duže staze daće i uzgoj klonirane stoke.
"Kada ljudi govore o hranjenju sveta da bi eliminisali glad, ne govore o uzgoju stoke. Ali, kada se ljudi izmaknu od ekstremne gladi, tada imate povećane porebe za životinjskim proteinima i kloniranje bi moglo da ima pozitivne efekte", naveo je za Rojters profesor poljoprivrede sa Univerziteta Ilinois Robert Tompson.
Potrošnja mesa u razvijenim zemljama više je nego udvostručena od 10 kilograma po osobi godišnje 60-ih godina na 26 kilograma godišnje po osobi na početku 21 veka. Do 2030. godine se ocekuje da će se potrošnja mesa povećati na 37 kilograma po osobi godišnje. Potrošnja mleka prati potrošnju mesa.
Pristalice kloniranja ističu njenu važnost u povećanju proizvodnje, ali primena ove tehnologije je spora kako zbog troškova, tako i iz etičkih razloga.
Prema rečima Brisa Šumana, izvršnog direktora Američkog Agnus saveza, od više od 2,4 miliona krava angus, samo 56 je klonirano.
Kloniranje jednog grla košta oko 15.000 dolara (10.000 evra), dok kloniranje krmače košta oko 4.000 dolara (2.700 evra).
Predsednik "Vajadžena", teksaške kompanije koja se bavi kloniranjem životinja Mark Volton navodi da bi u predstojećim godinama cena mogla biti niža.
I on ističe da je od, grubo rečeno, 102 miliona goveda i 66 miliona svinja tek nekoliko hiljada klonirano. Govori se o cifri od 6.000.
Istraživanja javnog mnjenja, medjutim, pokazuju da ljudi ne gledaju blagnaklono na kloniranje, te polovina Amerikanaca ne odobrava taj postupak i ne bi želela da kupuje meso i mleko od kloniranih goveda.
