Izvor: Press, 18.Sep.2010, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam otac na službenom putu
Presrećan sam što sam po drugi put postao otac, Tamara i naš sin se odlično osećaju, a još uvek mu nismo dali ime! Moj stariji sin Lav je navikao da ga zbog posla retko viđam, ali važno je da je on srećan i okružen najmilijima!
Glumac i voditelj Dragan Marinković Maca, koji je sinoć na televiziji Pink počeo svoj „Mjau šou", 1. septembra imao je razloga za dvostruko slavlje - po drugi put je postao otac, a njegov sin iz prvog braka >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Lav je pošao u školu. U intervjuu za Press, bivši učesnik rijalitija „Farma" kaže da je odnos između njega i Miloša Bojanića bio borba čoveka i primata i otkrio da uživa u očinstvu iako retko stiže da viđa svog starijeg sina Lava.
- Šta da kažem osim da sam presrećan što sam po drugi put postao otac! Supruga i ja još uvek razmišljamo kako će se zvati naš sin. Imamo mnogo predloga za ime, i u toku je uži izbor. Porođaj je prošao bez problema i Tijana se dobro oseća, kao i moj sinčić. Iako su nam doktori rekli da će biti dečak, do samog porođaja nisam bio siguran da će tako biti.
Iz prvog braka imaš sina Lava koji živi u Sarajevu...
- Da, 8. septembra je mom sinu Lavu bio rođendan, ali nisam mogao da odem do Sarajeva zbog poslovnih obaveza. Nema veze, ja sam otac na službenom putu. Ne robujem tim nekim datumima. Važno je da je on proslavio rođendan u krugu svojih najmilijih, sa svojom rajom. Ove godine je pošao u školu u prvi razred.
Na Pinku si krenuo da vodiš emisiju „Mjau šou". Po čemu će ona biti drugačija?
- Ne znam ja baš da reklamiram svoju emisiju i da pričam da će biti spektakularna i dosad neviđena. Probaću da budem gledljiv i podnošljiv. Scenografija je fenomenalna zahvaljujući „Ksilonu", i u dečjem je fazonu, nešto kao „Maca u zemlji čuda". Zamišljeno je da to bude oksimoron, spoj nespojivog. Ne nameravam da plaćam publiku koja će da dolazi u emisiju, već će doći oni koji me gotive. Želim da u svojoj emisiji vidim drage i manje drage osobe i one koje bih voleo da upoznam iz cele bivše Jugoslavije.
Mnogi su se iznenadili kada su videli da si bio jedan od voditelja ovogodišnjeg Sabora trubača u Guči?
- Pretpostavljam da je tako. U dogovoru sa čelnicima televizije Pink, otišao sam u Guču da je pokažem i sa neke druge strane. Lično me je uvek interesovalo, dok sam gledao putopise, šta je to sa druge strane. Ono što se ne vidi. Mislim da sam uspeo da uradim taj posao na jedan zanimljiv i duhovit način.
U Guči si opet spomenuo Miloša Bojanića...
- Ne bih više o tome. Čuo sam neku kakofoniju pa sam pomislio da on peva.
Ali on se u nekim medijskim napadima na tebe dotakao i priče o tvojim sarajevskim danima, tačnije da si bio u Zelenim beretkama?
- Jeste, i zato sam morao da reagujem. Ne podnosim bilo kakav vid kvazipatriotizma, lažnih moralista koji ugrožavaju ljudski integritet. Moja reakcija je bila građanski bunt, koji ne dozvoljava stavljanje bilo kakvog nacionalnog predznaka i uvlačenje ljudi u tu priču je najblaže rečeno nepristojno. Kada je prešao tu granicu probudio se u meni buntovnički karakter, upravo zato što je lažnjak, a ja takve ne volim. Sve je to „šatro".
Zašto se priča o „Farmi" toliko odužila i posle zavreštka serijala u kome si učestvovao?
- Mislim da su se ljudi indentifikovali sa nama. „Za" i „protiv". Ne znam koji je kulturološki odraz svega što se dešavalo. Na ovoj strani je to bio građanski bunt protiv nekih stvari koje su se tamo dešavale. Ne mislim da smo se pobunili protiv nekog balkanskog mentaliteta, koji je tamo uočen, već je to bila borba između čoveka i primata. U pitanju je nedostatak civilizacijskih tekovina. Normalno je da su se javljali sukobi, ali to tamo šta se dešalo je, po meni, prešlo meru pristojnog načina komunikacije. Da zaključim, tamo su prekoračene neke granice, koje vaspitani ljudi ne prelaze i sve je otišlo do đavola. Reagovao sam kao čovek 21. veka.
Ima li nekih novosti kada je glumački posao u pitanju?
- Očekuje me premijera filma „Neprijatelj" reditelja Dejana Zečevića i početak rada na predstavi „Bliže", na kojoj sarađujem sa banjalučkim pozorištem. Planiramo i neku mini eks-Ju turneju. Gluma je ono što sam ja, po vokaciji, i glumeći moram kreativno da se ispunim. Ostalo što radim, radim da se kreativno i finansijski zadovoljim.
