Izvor: Danas, 22.Dec.2015, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde žive Amiši...
Iz Čikaga krećemo rano ujutru. Put vodi preko brežuljaka sa njivama i ponekom farmom. Posle pet sati vožnje prolazimo pored table na kojoj piše "Dobro došli u Indijanu!" Uključujemo se na glavni auto-put po kome jezde razni "ševroleti", "dodževi", "oldsmobili"... U neizmernoj reci tih najnovijih izuma 'četvorotočkaša' nešto nam zapara oko. To NEŠTO - nikako se nije uklapalo u mesto i vreme, pa se nametne pomisao da smo 'zalutali' u neki drugi vek.
Lagano, baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kao da niko oko nje ne postoji, neobično odevena devojka vozi se - u još neobičnijem vozilu. NJeno bucmasto lice uokviruje providna kapa koja skriva kosu. Preko bele bluze je kecelja sa širokim tregerima. Na nogama ima kratke čarape i cipele sa debelim đonom. Gotovo lenjo okreće pedale neke vrste tricikla sa drvenim točkovima. "Amiška devojka!" Ponekad dođe u grad da kupi šibice, gas ili nešto za domaćinstvo. Uvek izazivaju radoznalost turista. Devojka produži put polja, a mi skrenusmo levo. Dan je sunčan sa blagim letnjim vetrom. Nailazimo na tipično američku kuću, belu sa tremom i visećom klupom. Lagano se njišući, na njoj sedi sredovečna žena.
"Gospođo, da li znate gde žive Amiši?", pitamo. Sa osmehom nam prilazi i naslanja se na ogradu:
"Nastavite do vrha brežuljka i sa tog mesta ćete odmah ugledati njihove farme, neobične su i usamljene...Ah, Amiši su posebni, ne mešaju se sa drugim ljudima, samo pozdrav i ništa više. Gradove doživljavaju kao centar lenjosti i izvor zla. Amiši su izuzetno vredan narod, mirni su i nikog ne diraju. Sećam se... spremalo se nevreme, dolazio je tajfun. Radio, televizija, radio-veza - svi su nas upozoravali da se na vreme sklonimo! Pitali su da li postoji neko ko nije obavešten... setili smo se Amiša. Moj muž je otrčao do njih, a oni su već bili spremni: decu i stvari su smestili u ona njihova velika vagon-kola... Muž im je objasnio razlog svog dolaska.
"Znamo!", rekli su. "Sve mi to znamo i bez tehnike! Po oblacima, njihovoj boji i brzini kretanja! Po vetrokazu - u kom pravcu se okreće - i po vazdušnom pritisku... U svakom slučaju zahvaljujemo", rekli su i krenuli ka zbornom mestu, završi priču gospođa, osmehnu se i mahnu nam. Pre 200 godina Amiši su se doselili u SAD iz Nemačke i Švajcarske (najviše ih ima u Pensilvaniji), međutim zbog visoke cene zemljišta neki su se naselili u druge američke države: u Ajovi, Ohaju, Indijani - jednom rečju postoji oko 120 amiških naseobina. NJihov naraštaj raste tako da ima porodica sa osmoro, pa i desetoro dece. Anabaptisti su i kultura im se zasniva na Bibliji. Amiši su hrišćani koji poštuju zakone Svetog pisma.
