Izvor: Politika, 03.Nov.2010, 23:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Farme nojeva se masovno gase

U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica

Niš – Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua, a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim  prostorima bili su pravi hit. Retke, ali atraktivne mini-farme nojeva i emua nicale su na sve strane i osim na području Vojvodine, gde ih je bilo najviše, otvarane su i u Nišu i njegovoj okolini. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Najpre sa po nekoliko parova, a kasnije, poput Prćilovice kod Aleksinca, bilo je i pravih farmi koje su imale jato od pedesetak dugonogih ptica. Danas se, međutim, farme emua i nojeva gase i skoro da ih i nema više.

U Srbiji se odustaje od uzgoja ovih ptica, iako je njihovo čuvanje veoma unosno, samo iz jednog razloga – nema zakona koji reguliše ovu oblast. A postojeći Zakon o poljoprivredi i veterinarstvu nojeve i uslove pod kojima mogu da se čuvaju nigde i nijednom rečju ne pominje.

Uz nezvaničnu vest da je na teritoriji Vojvodine od preko stotinu farmi nojeva ostalo samo nekoliko, informacija iz niškog kraja je i zvanična i vrlo precizna – u prečniku od pedesetak kilometara oko Niša nema više nijedne farme nojeva.

– Ideju smo preuzeli od jednog Nišlije, koji se posle više decenija iz Amerike vratio u zavičaj i počeo uzgoj australijskih emua. U porodici smo odlučili da se i mi oprobamo na istom poslu. Bilo je prelepo pre nekoliko godina videti kako u danima vikenda dolaze ekskurzije da bi đaci videli ptice koje nisu sa ovih naših balkanskih i evropskih prostora. Nažalost, preminuo je taj naš poznanik iz Niša koji je bio pravi pokretač akcije otvaranja farmi, a njegova, najveća u ovom delu Srbije, zatvorena je. Posle toga i mi smo zbog neregulisane zakonske regulative odlučili da odustanemo od uzgoja emua i da se okrenemo drugim poslovima – ispričao nam je sada već bivši farmer Bratislav Živanović iz Aleksinca.

– Uložili smo dosta i, iskren da budem, očekivali smo mnogo. U realnim računicama i na papiru to je bio ne baš mnogo težak, ali ipak unosan posao. Raspitali smo se i saznali da se kilogram nojevog mesa, zavisno od kategorije, kreće u zemljama Zapadne Evrope od 70 do čak 250 evra, a jedno nojevo jaje prodaje se i po ceni od čak 30 evra. Ali, kada je sve trebalo konkretno realizovati, shvatili smo da nas koče propisi kojih nema. Iako smo imali čvrste kontakte i postigli dogovore sa nekoliko firmi u Evropi koje su bile spremne da od nas kupuju celokupnu proizvodnju – jaja i meso emua, sve je propalo jer su neke odluke za regulisanje uzgoja ove ptice godinama u našoj zemlji samo u pripremi, nikako i da se usvoje – kazao nam je Živanović.

U Poljoprivrednoj i Veterinarskoj inspekciji Nišavskog okruga nam je rečeno da i dalje u Srbiji ne postoje propisi i uslovi za čuvanje nojeva i emua usklađeni sa propisima Evropske unije. Nema zakonske regulative i odgovarajućih uredbi i propisa o izgradnji klanica, kao ni uslova za proizvodnju i preradu mesa. A bez toga, ma kolike količine mesa i nojevih i jaja emua da budu proizvedene u Srbiji, ni pod kojim uslovima ne mogu u izvoz. Zato se, razumljivo je, mini-farme i gase.

Toma Todorović

objavljeno: 04.11.2010.

Nastavak na Politika...