Izvor: Studnel.com, 26.Feb.2016, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džoni Keš − čovek u crnom
Rođen je kao Dž. R. Keš na farmi uzgajivača pamuka kao jedno od petoro dece. Njegovo detinjstvo obeležila je jedna tragedija. Naime, njegov brat Džek, očev ljubimac i dečak za koga je sam Džoni kasnije govorio da je u svemu bio bolji od njega, tragično je preminuo nesrećnim slučajem. Smrt njegovog brata pratila ga je tokom čitavog života i više puta je isticao da se osećao krivim, a nije pomogla ni činjenica da je njegov otac ovaj događaj propratio rečima: >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << Bog je uzeo pogrešnog sina. Nakon što je završio srednju školu, Keš se prijavio u Ratno vazduhoplovstvo gde je proveo naredne četiri godine. Kako vojska nije dozvoljavala da se njegovo ime sastoji samo od inicijala, Keš formalno menja svoje ime u Džon R. Keš. Iz vojske je izašao sa činom narednika.
Nakon vojske ženi se devojkom koju je upoznao u San Antoniju tokom obuke. Sa Vivijen je narednih godina dobio četiri ćerke: Rozen, Kejtlin, Sintiju i Taru Džoun. Ali Vivijen nikada nije bila zadovoljna − žalila se na Džonijevu malu platu koju je zarađivao kao trgovački putnik, na malu kuću, na nedostatak komfora na koji je navikla u očevoj kući. A Džoni je sanjao samo o muzici. Nakon meseci vežbanja sa Luterom Parkinsom i Maršalom Grantom, poznatim kao Tennessee Two, njih trojica odlaze kod Sema Filipsa u studio na audiciju. Sem Filips bio je poznat kao lovac na talente koji je otkrio mnoge buduće zvezde uključujući i Elvisa, ali nije bio oduševljen onim što je čuo od Džonija. Džoni i Tennessee Two svirali su neku gospel pesmu koju su dugo uvežbavali, ali kada su čuli da Sem nije oduševljen, počeli su da sviraju jednu Džonijevu pesmu koju je napisao dok je bio u vojsci. To je već bila druga priča. Svoju prvu ploču Džoni Keš snimio je odmah te večeri. Na njoj su se našli hitovi Hey Porter i Cry, cry, cry koje su se odmah dobro plasirale na top-listama. Njegov sledeći album I walk the line probio se među prvih pet albuma na tadašnjim top-listama.
Foto: www.artcreationforever.com
Neposredno pre svog prvog nastupa upoznao je Džun Karter koja je nastupala kao deo Carter Family sastava sa svojom majkom i dve sestre. Džun je bila neverovatna na sceni − duhovita, opuštena, pravi zabavljač. Njih dvoje sudarili su se u bekstejdžu i njena haljina zapetljala se u njegovu gitaru. Kako nije mogla da izađe na scenu povikala je: Ne mogu da izađem, prikovao me je Džoni Keš svojom gitarom. Tako je snažan i čvrst njegov kaiš! Nasmejala je pubiku i pripremila ih za njegov nastup. Onda je izašao on, ćutao neko vreme i rekao: Zdravo, ja sam Džoni Keš. Ovom rečenicom je od tada počinjao sve svoje nastupe. Uvek je nosio crno kao simbol njegove mračne strane i bio je ovo pravi potez kada se uzme u obzir tematika njegovih pesama koja je često obuhvatala tamnu stranu života. U to vreme se zaljubio u Džun Karter i ona je ostala jedina žena u njegovom životu sve do njegovog kraja. U to vreme počelo je i dugogodišnje prijateljstvo sa Elvisom. Između njih dvojice nikada nije postojalo rivalstvo jer je i sam Džoni govorio da su potpuno različiti.
Platonska ljubav koju je osećao prema Džun razorila je njegov brak koji je već bio u velikoj krizi, pa se razveo 1966. godine. Ali ga je ovakva situacija, njegov težak život i napor svakodnevnih nastupa i turneja širom zemlje pre razvoda gurnula u pakao droge. Počeo je da koristi amfetamine, ali je kasnije govorio da je probao svaku drogu koja je postojala. U to vreme dolazi i u sukob sa zakonom kada je osuđen da plati kaznu od oko 80 000 dolara jer je njegov kamionet zahvatila vatra koja se proširila na šume nacionalnog parka Los Padres u Kaliforniji i kada je uništeno 49 od samo 53 preostala kondora. Kasnije je osuđen na uslovnu kaznu zatvora zbog krijumčarenja heroina u svojoj gitari iz Meksika. Zanimljivo je da nikada nije bio u zatvoru iako je mnogo o tome pevao. Uskoro ga je izdao i glas, pa je konačno rešio da ostavi drogu. U tome mu je najviše pomogla Džun koja se sa svojim roditeljima uselila u njegovu kuću i bila s njim dok je on prolazio kroz pakao odvikavanja.
Foto: www.cmt.com
Nakon toga, Džoni ju je više puta prosio, ali je ona uvek odbijala sve dok je nije zaprosio na nastupu u Londonu pred publikom kada je ona konačno pristala. Venčali su se 1968. godine i ostali u braku do kraja života. Posle venčanja, Džoni je rešio da uradi nešto o čemu je dugo razmišljao. Otišao je u zatvor Folsom da peva zatvorenicima i tamo snimio live album. To je razbesnelo čitavu naciju kao i ljude iz izdavačke kuće, ali je to jedan od njegovih najboljih legendarnih albuma. Krajem šezdesetih postaje izuzetno popularan i čak ima sopstveni kantri šou − The Johnny Cash Show, da bi ga sedamdesetih pregazilo vreme sve dok devedesetih njegova karijera ne dobije novi polet. Tada snima dugo priželjkivani gospel album My mother's hymn book.
Međutim, njegovo zdravlje nije bilo najbolje. Od osamdesetih se borio sa stalnim upalama pluća, ugrađena su mu dva bajpasa, da bi devedesetih saznao da boluje od retke vrste Parkinsonove bolesti. Posle dugogodišnje borbe sa bolešću umro je 12. septembra 2003. godine, a njegova voljena Džun umrla je samo 4 meseca ranije. Tri godine posle njegove smrti snimljen je film o njegovom životu Walk the line sa Ris Viderspun i Hoakinom Finiksom u glavnim ulogama. Iza njega je ostalo 55 studijskih albuma sa neprevaziđenim vanvremenskim pesmama kao što su: Ring of fire, Folsom prison blues, You are my sunshine, Hurt, I walk the line, Cocaine blues, Man in black.
Izvori: story.rs, navidiku.rs.
na danasnji dandzoni kespevackantribiografija
Pogledaj vesti o: Farma
