Izvor: S media, 13.Jan.2011, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do mleka uz podršku države
PORODIČNA farma Radislava Čobanina iz Samoša, sela u Banatu, nedaleko od Kovačice, svakodnevno isporuči oko 1.800 litara mleka „Imleku“.
Vlasnik farme, na kojoj se gaji oko stotinu grla muznih krava i na kojoj je zaposleno 11 radnika, kaže da bi mogli i više da proizvedu, kada bi cena mleka omogućila da se krave hrane kvalitetnijom hranom. Samo tako mogu da daju i veće količine mleka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Poskupeli mleko i mlečni proizvodi
- I pored povećanja otkupne cene na 32 dinara, farmerima koji recimo, moraju da kupe i stočnu hranu, proizvodnja mleka u postojećim uslovima troškova svakako se ne isplati - smatra Radislav Čobanin, koji u posedu ima oko 100 hektara zemlje, a još 150 uzima u zakup.
SKUPLJE IZ “SOMBOLEDA“
I “ŠABAČKE“
OD petka i „Somboled“ primenjuje nove cenovnike uvećane od 1,5 do 3,5 odsto, a Šabačka mlekara od subote, 15. januara od tri do 4,5 odsto. Veleprodajna cena pasterizovanog mleka iz „Somboleda“, sa uračunatim PDV od osam odsto za litar, umesto 64 sada iznosi 69,12 dinara, a tome treba dodati i trgovačku maržu. Finalna cena će tako zavisiti od trgovinskog lanca i prodajnog objekta. Litarski jogurt u veleprodaji je sa 78 poskupeo na 84,2 dinara, a nabavna cena „somborske pavlake“ od 20 odsto mlečne masti umesto 31 košta 36,58 dinara.
Prednost Čobaninove farme, svakako je kažu, zaokružen proces proizvodnje, jer sami proizvode hranu, čak i komponente. Kontrolišu sastav hrane i tačno znaju koliko će od toga dobiti više mleka. Događalo se često da se na deklaracijama ne ispoštuju baš sve količine i sastojci.
- Jedini način da se izbegnu nestašice je da jednom država zalegne i da se bavi strateški razvojnim stočarstvom - dodaje naš sagovornik. - Pre svega, najpre da se zaustavi drastičan pad mlečnih grla, i da se krene na gore i poveća broj.
Neće mnogo boljoj slici na tržištu mleka, tvrdi Čobanin, doneti ni usvojene veće premije u mlekarstvu od četiri dinara po litru, jer po njegovoj oceni kasno stižu, i dobija ih svega 30 odsto proizvođača. Uz to, premija treba da bude razvojna, a ne socijalna kategorija. Svuda u okruženju, premije su veće od naših, u Hrvatskoj su 8, u Bih 4,5, a kod nas četiri, i to tek posle ozbiljne nestašice mleka.
Ljudi su u velikom gubitku, mnogi su se zadužili uzeli kredite, a sada ne mogu da pokriju rate i u potpunom su gubitku, gube imanja. Najugroženiji su oni sa dve do 10 grla krava, a po mišljenju Čobanina, trebalo bi da se udruže i uđu u tzv. kategoriju srednjih, kako bi dobili veću pomoć države.
