Izvor: N1 televizija, 22.Mar.2018, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalne farme - kolike su uštede u vremenu i novcu?
Poljoprivredni proizvođač Milan Šepa koji je "digitalizovao" svoj posao, kaže da je ušteda na digitalnim farmama, uz početnu opremu, oko 15 do 20 odsto, a uz dalja ulaganja i do 30. U ratarenju su uštede oko 3.500 dinara po hektaru godišnje, kad se koristi početni nivo uređaja, dodaje. Ističe da je važna i ušteda u uloženom vremenu.
Prva digitalna plantaža u Srbiji otvorena je u selu Krivaja kod Bačke Topole. Ona će ubuduće služiti za obuku poljoprivrednika koji >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << žele da, koristeći moderne tehnologije, svoja imanja digitalizuju i na taj način okrenu novi list u dosadašnjem pogledu na poljoprivrednu proizvodnju.
Poljoprivredni proizvođač Milan Šepa, koji je se na ovaj način bavljenja poljoprivredom odlučio još 2012, kaže da se danas sve više mladih proizvođača okreće digitalnoj privredi, s navigacionim uređajima.
Pravili smo elaborat uštede, u nekom početnom nivou ušteda je 15 do 20 procenata, a mislim da će uštede biti veće - čak i do 25 i 30 procenata, naglašava Šepa.
On navodi da je digitalni poljoprivrednik i radnik i sluga i menadžer i finansijer svega i neko ko mora da prati nove tehnologije.
Ali, uz uštede u ulaganjima, kako navodi, ovaj način bavljenja poljoprivredom donosi i 10 procenata uštede vremena.
Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo ovu novinu i krenulo je prošle godine sa subvencijama, dodaje. Navodi da njih mogu dobiti i mali i srednji ili veliki proizvođači.
Profesor dr Vesna Crnojević Bengin iz Instituta BioSens kaže da digitalni farmeri pristupom na platformu BioSensa mogu da dobiju satelitske snimke svoje parcele, mogu da vide stanje svojih useva, a kroz platformu su, takođe, dostupne analize zemljišta, snimanje dronom, tu su i saveti agronoma.
Govoreći o opremi, kaže da se ne mora sve nabaviti odmah, već kariku po kariku, i da je ideja da poljoprivrednici dođu i pogledaju ono što oni nude. Tada mogu da utvrde da im određeni uređaji i ne trebaju, navodi.
Šepa kaže da će svaki poljoprivredni proizvođač koji zna da koristi mobilni telefon znati da koristi ovu platformu, čak i ljudi preko 60 godina. Ističe lakoću rada uz pomoć ove platforme.
"U ratarenju su uštede oko 3.500 dinara po hektaru, kad se koristi početni nivo uređaja. I ti početni uređaji su isplativi već u prve tri ili četiri godine", ističe gost Dana uživo, dodajući da je ušteda naročito znatna kad se uzme u obzir da neki ljudi imaju stotine hektara.
Nije neophodno da svi imaju svoje dronove, kaže profesorka Crnojević Bengin i navodi da u Srbiji ima oko 150 ljudi koji imaju dozvole za upravljanje dronom.
Kada budemo prikupili dovoljno podataka, uradićemo nešto što rade u SAD - da možemo da damo preporuku šta da posejete da maksimizujete prinos i minimizujete rizik, navodi ona.
Gosti N1 kažu da je digitalna poljoprivreda primenljiva u svim oblastima - ratarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, organskoj proizvodnji...
U Srbiji imamo dosta malih proizviđača, pa možemo da osmislimo nešto što se zove virtuelna kooperativa, da oni naprave virtuelnu zadrugu, da zajedno kupe dron i sl, i da smanje cene svojih ulaganja, dodaje ona.
Šepa kaže da se na ovakav način poljoprivrede opredelio 2012. godine, i da danas ima tri navigaciona uređaja. Planira ove godine "rasipač", koji će odrediti u kom delu njive je koliko đubreta potrebno. Mislim da ću na taj način u regijama koje su "slabije" podići prinos, naveo je.
Celo gostovanje pogledajte u videu:
Izvor: N1
Pogledaj vesti o: Farma
