Izvor: Večernje novosti, 20.Maj.2014, 10:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd: Prave novac od - otpada

KOŠTICE voća, ljuske od kafe, otpad od slame, pa i kokošiji izmet - samo su neke od sirovina od kojih fabrika kotlova "Kirka Suri" pravi novac. Ova beogradska firma došla je na ideju da zarađuje tako što će prerađivati otpad iz industrijskih pogona, sa farmi, iz fabrika, i pretvarati ga u - energiju. Klijenti su im zadovoljni, jer, osim toga što prave energente za grejanje i struju iz obnovljivih izvora, donose im i izuzetne uštede koje se mere stotinama hiljada evra. Na tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rada većina fabrika primorana je da otpušta radnu snagu, jer im ukupni troškovi, za isplatu plata i proizvodnju, prevazilaze profit koji na kraju ostvaruju. Grupa inženjera iz Beograda stvorila je sistem kojim preduzeća ne moraju da otpuštaju zaposlene, jer štede na samom procesu proizvodnje. Tako su za jednu fabriku kafe napravili pogon koji na godišnjem nivou donosi i do 95.000 evra uštede. - Posla za inženjere nije bilo, pogotovo ne u javnom sektoru - kaže Aleksandar Rafevski iz "Kirka Surija". - Zato smo morali da smislimo sistem kojim ćemo biti konkurentni na tržištu i ljudima napraviti uštede u poslovanju. Tako smo dugoročno sebi našli zanimanje, ali i sačuvali mnogobrojna radna mesta u drugim postrojenjima. Svaki budući investitor treba da zna da se troškovi energije pri proizvodnji nekog proizvoda kreću i do 60 odsto od sume ukupnih troškova. Tu smo pronašli mesta za nas, jer se proizvodnjom energije iz biomase dobijaju od četiri do osam puta jeftiniji energenti nego kada se koriste klasična goriva.LAKŠE DO KREDITA FIRME koje su u svoje pogone uvele ekološka goriva lakše su dobile i isplative zajmove u bankama. Firma "Martis komerc" iz Kanjiže, koja se bavi preradom i sušenjem voća, povrća, bilja i začina, od Evropske banke za obnovu i razvoj dobila je kredit za energetsku efikasnost. "Kirka Suri" im je napravio sistem koji isporučuje toplu vodu za proces sušenja vazduha, a kotao se puni balama sena. Uprkos uvećanim troškovima zbog pripreme biomase, preduzeće je na godišnjem nivou ostvarilo sniženje ukupnih troškova od 431.000 evra, a očekuju da će im se uloženo vratiti za manje od tri godine. Za fabriku kafe izumeli su postrojenje kojim se energija za grejanje pravi od ljuski koje oni bacaju. Dosad su ih skladištili i za to plaćali basnoslovne brojke. Sada otpad koriste da se njime greju. Početna investicija im se isplatila za manje od godinu dana, a smanjili su i emisiju ugljen-dioksida za 14 odsto. Slična računica napravljena je za jednu farmu. Ekipa iz "Kirka Surija" iskoristila je kokošiji izmet koji je farmi bio smeće i, uz pomoć sagorevanja biomase, od otpada napravila energente za proizvodnju struje i toplotne energije. - Investicija im se isplatila za godinu do godinu i po - priča naš sagovornik. - Još jedan primer je i postrojenje u Nišu, gde smo iskoristili koštice od voća, a firma je uštedela na novoj energiji 150.000 evra za godinu dana. Toliko im se isplatilo da su ovim energentom zamenili mazut. Svako rešenje je jedinstveno i pravljeno za pojednačnog investitora. Kao sirovina, našla se i slama u jednoj bečejskoj fabrici, koja je napravila uštede od 1,8 miliona dinara kada je zamenila gas kao energent.
Pogledaj vesti o: Farma

Nastavak na Večernje novosti...