Izvor: Press, 24.Jul.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beg u virtuelni svet
Moderna tehnologija je promenila svet i olakšala komunikaciju, ali zabrinjavajuće je da ogroman broj ljudi gubi kontakt sa realnošću i sve više svoj društveni život vodi na internetu
Bežanje od stvarnosti, nezadovoljstvo privatnim životom, problemi svakodnevice, nedostatak komunikacije, samo su neki od razloga zašto ljudi sve više beže u virtuelni svet u kome ratuju, četuju, vode farmu, okušavaju sreću u kocki. Vremenom, virtuelni >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << svet poput „farmvila", teksaškog pokera, „erepublike" postaju njihova stvarnost.Aleksandar Dimitrijević, sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u svom naučnom radu daje primere kako ličnost samu sebe može da doživi u ovom virtuelnom svetu.
- Ispitanici za doživljaje u virtuelnim zajednicama kažu da su „stvarniji od stvarnog života". Likovi iz kompjuterskih igara ili „osobe" koje sreću ili formiraju na internetu jednako su nestvarne kao i najvredniji proizvodi prethodnih generacija - tvrdi on i dodaje:
- U poslednjoj deceniji prisustvujemo razvoju interneta i u njemu se danas socijalna pravila stvaraju, a ne usvajaju. Tako posmatrano, pitanje više ne glasi: zašto je internet privlačan, već - kako mu odoleti - zaključio je Dimitrijević.
Milan Radovanović, specijalni pedagog iz savetovalilšta „Entera", u kojem se bave različitim vrstama zavisnosti, pa i onim od kompjuterskih igrica, kaže da ovaj problem nije ni malo bezazlen. On kaže da zna puno ljudi koji igraju „farmvil". Neki od njih, koji su inače vrlo neodgovorni u realnom životu, postaju vrlo odgovorni virtuelni farmeri.
- Znam ljude koji ustaju u pet ujutro ne bi li izvršili neke zadatke i obaveze na farmi, kao što je muža krava ili zalivanje bašte. Zanimljivo je kako inače neodgovorne osobe, koje uz to nikada nisu imale dodira sa poslovima na njivi ili bašti, u „farmvilu" pokazuju visok nivo odgovornosti - navodi Radovanović.
On kaže da nekadašnjim zavisnicima od kocke, droge i alkohola veliki problem stvara teksaški poker, koji je veoma rasprostranjen.
- Te igre se igraju po kućama i firmama. Rađena su i neka istraživanja o tome. Utvrđeno je da je u firmama u kojima su ukinute ovakve igre, već prvog dana u kojem je stupila zabrana, čak 70 odsto zaposlenih bilo agresivno. Veliki broj zaposlenih sedi i igra te igrice. Primetićete kako, dok im pričate, samo klimaju glavom, a uopšte vas ne čuju - kaže Radovanović.
Doktor Aleksandar Jugović sa Katedre za prevenciju i resocijalizaciju poremećaja u ponašanju Defektološkog fakulteta u Beogradu kaže da internet simulira stvaran život.
- Sve je počelo, naravno, u SAD. Strah od „nove epidemije" pokrenuo se oktobra 1997. godine, kada je gospođa Pem Olbridž sa Floride izgubila starateljstvo nad svojom maloletnom decom. Ona je toliko vremena provodila u „onlajn životu" da je zaboravljala da svojoj deci priprema hranu u „oflajn životu". Danas i u Srbiji srećemo puno onih koji nekontrolisano igraju igrice i uopšte se „bave" računarom zapostavljajući obaveze.
