Izvor: Press, 19.Sep.2010, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anonimusi gladni slave
Na javnoj sceni je sve više „zvezda" koje su poznatije po želji da budu popularne, nego po profesiji. Dokaz je i nova „Farma", na kojoj su i ličnosti za koje ljudi nikada ranije nisu čuli
Početak trećeg serijala „Farme" u kojoj bi, po pravilima, trebalo da gledamo VIP ličnosti, za razliku od svih prethodnih obeležio >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je ulazak velikog broja učesnika koji su nepoznati široj javnosti, pa su se čak i najbolji poznavaoci džet- set scene, ugledavši nove farmere, zapitali: „Ko su, bre, ovi?" Na našoj javnoj sceni sve je veći broj „slavnih" ličnosti, a da pri tom ni njima, a ni nama nije poznato po čemu su poznati, čime se bave i zbog čega su zaslužili da se nađu u centru pažnje.
Pojava da se potpuni anonimusi preko noći pretvaraju u VIP osobe prisutna je u svetu poslednjih deset godina, pa ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju. Englezi su ovu pojavu, tačnije ovaj novi tip javnih ličnosti, nazvali „sub-lebrities", što bi u slobodnom prevodu značilo „podslavni", čime su opisani ljudi koji nisu poznati po onome čime se bave, već su po tome što su stalno prisutni u medijima. Divna Vuksanović, profesor filozofije medija na Fakultetu dramskih umetnosti, objašnjava ovu pojavu time da danas svako ima pravo na svojih pet minuta slave, jer je osnovni princip medijske industrije da nije važno ko si, već da li si isplativ.
Zloupotreba medija
- Kao i za svaku, tako je i za medijsku industriju važna potrošnja, a ona se, kao i tržište „slavnih" ličnosti, proizvodi. Ravnodušnost prema svim vrednostima, osim „vrednosti" profita, osnovno je obeležje ove industrije, dok njen vrhunski cinizam predstavlja kredo: „Nije važno ko si, bitno je da si potrošan, odnosno medijski isplativ". Uz to, za današnje vreme karakteristično je da se javni prostor sve više širi nauštrb privatnog - mediji su svuda oko nas. Zbog toga je i neminovno da gotovo svaki pojedinac učestvuje u javnom životu kao medijski opažen. Odsustvo ili nedovoljno prisustvo kritičke javnosti omogućuje da se mediji često zloupotrebljavaju time što se medijsko prevrednovanje okreće u korist svega onoga što je trivijalno, efemerno ili šund, ali je, ujedno, medijski atraktivno i profitabilno. Zato se favorizuje mogućnost da svako nakratko može postati slavan, u smislu jedne posebne vrste medijske kvazidemokratije - objašnjava ona.
Začetnik trenda i zaštitni znak „sublebritisa" je Paris Hilton. U Engleskoj je to Rebeka Los, koja je postala glavna zvezda britanskih tabloida pošto je pukla vest da je bila ljubavnica Dejvida Bekama. Ovaj globalni trend prisutan je i u našem komšiluku, pa tako u Hrvatskoj bračni par Simona i Ante Gotovac ne silaze sa naslovnih strana, a da se zapravo ne zna čime se oni u životu bave. Čak su i organizovali javni izbor dadilje za njihovu ćerku.
„Podslavni" u Srbiji imaju različite načine na koje zauzimaju medijski prostor - od udaje za fudbalera, snimanja kućnog porno video-snimka, učešća u rijaliti-programima, redovnim dolascima na sva gradska dešavanja i guranja pred objektiv fotoreportera, a zajedničko im je da su se dokopali svog trenutka slave bez mnogo truda i zasluga.
Udajom do zvezda
U ovom kontekstu vrlo često je spominjana Olja Crnogorac, za koju se dugo vremena nije znalo čime se bavi iako su svi koji prate džet-set dešavanja čuli za nju. Tek odnedavno gledaoci je prepoznaju kao voditeljku. Među ženama koje su se proslavile udajom za neku od slavnih ličnosti najpoznatije su Sandra Drašković ili Sani Armani, voditeljka koja je poznatija kao bivša žena fudbalera Nikole Lazetića, Marijana Mateus, bivša supruga Miodraga Kostića i Lotara Mateusa, i Elena Karić, supruga Gorana Karića, koja je postala poznata udajom za Predraga Mijatovića.
Rijaliti su iznedrili gomilu „poznatih" ličnosti, ali se i pokazalo da je njihova slava kratkog veka i traje do sledećeg rijaliti-šoua. Zato se Ena Popov posle učešća u prvom „Velikom bratu" oprobala kao voditeljka, potom je usledila pevačka karijera, pa učešće u još jednom rijalitiju, kao i veza sa fudbalerom Gojkom Kačarom, što najbolje pokazuje koliko želi da bude VIP.
Divna Vuksanović kaže da je težnja za slavom evidentna kod mnogih ljudi, kao i nastojanje da se, između ostalog, bude „priznat" i potvrđen u društvu.
- Interesantno je da se u sferi društvenog priznanja, a pre svega zahvaljujući dejstvu medija, dogodio obrt: oni koji su realno, što ne znači i zasluženo slavni, teže anonimnosti i sklanjaju se od paparaca, dok oni koji su anonimni teže slavi. Mediji tako koriste i eksploatišu i jednu i drugu težnju. U prvom slučaju reč je o nasilju prema poznatima, a u drugom o zloupotrebi prirodne ljudske potrebe za dokazivanjem u zajednici - objašnjava Divna Vuksanović.
