Izvor: Politika, 06.Nov.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žuti karton zbog fer-pleja
Fudbalerima Olimpije nije lako na terenu, jer se zbog oštećenog sluha slabije sporazumevaju sa trenerom, sudijama i saigračima, ali i pored toga osvajaju bodove i imaju sve više poklonika na stadionu i – Fejsbuku
U Trećoj beogradskoj ligi takmiči se i fudbalski klub Olimpija, ekipa u kojoj svi igrači od golmana do napadača imaju potpuno ili delimično oštećen sluh. Dva puta sedmično okupljaju se na treninzima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u večernjim satima, na terenu sa veštačkom travom na beogradskoj Adi Ciganliji, pod reflektorima, a nedeljom igraju utakmice. Zbog besparice rad u u klubu bio je nekoliko godina prekinut, ali su zahvaljujući pomoći Državne lutrije Srbije u poslednje dve godine ponovo oživele aktivnosti u ovom Sportskom društvu za gluve i nagluve osobe koje je osnovano pre nekoliko decenija.
Olimpija ima 12 sportskih sekcija sa oko 70 članova, ali najviše pažnje privlači fudbalski klub, zahvaljujući donacijama koje dobijaju fudbaleri izdržavaju se i ekipe u ostalim sportovima, od košarke i rukometa do pikada, ženskog fudbala ili folklora...
Igrači Olimpije su jedini u svojoj ligi sa hendikepom, pa im zato nije lako da se suprotstave drugim ekipama, ali su vrlo talentovani pa su uspeli da pobede nekoliko puta ove jeseni.
Komunikacija sa trenerom, saigračima i sudijom je njihov najveći problem na terenu. To potvrđuju i igrači koji čuju: kada su probali da treniraju sa začepljenim ušima njihove mogućnosti su se smanjile za pedeset posto.
– Fudbal je kolektivna igra sa puno komandi koje dolaze sa trenerske klupe: kreni, vrati se, pokrij levu stranu, izađi iz ofsajda, onom ko to čuje mnogo je lakše da se snađe na terenu – naglašava Milan Drageljević, generalni sekretar Sportskog društva.
Igračima Olimpije svaka utakmica donosi razna iznenađenja pa im se čak dešavalo i da dobiju žuti karton kada su gestikulacijom pokušavali da objasne neki sporni momenat jer je sudija protumačio da mu prete. Svi koji su gledali ove mladiće u dobi od sedamnaest do dvadeset pet godina znaju da su izuzetno pošteni i odani fer-pleju, kada vide da je protivnički igrač pao uvek prekidaju igru i pre nego što se sudija oglasi, tako im se dogodi da zaustave utakmicu i bez razloga, zbog prevelike obzirnosti prema protivniku, makar to bilo i na njihovu štetu, a za vreme utakmice moraju stalno da se okreću prema saigračima, ili prema klupi kako bi znali šta im trener signalizira. Ipak i pored svega, jako su talentovani, a naš sagovornik najviše izdvaja dva imena: Acu Jeftića i Marka Radenkovića, ali ni ostali ne zaostaju za njima...
Fudbalerima pomaže tridesetsedmogodišnji veteran Željko Vasić, koji je igrao za OFK Beograd, ali i za nekoliko grčkih ekipa, i trener Aca Radenković, veliki zvezdaš, prijatelj Džajića, Pižona, Šekularca. Oštećeni sluh nije smetao Radenkoviću da završi trenersku školu i da svoja znanja i fudbalsku veštinu prenese na prvotimce Olimpije.
Milan Drageljević, tridesetčetvorogodišnji generalni sekretar vratio se pre nekoliko godina iz nemačke Bundes lige gde je imao uspešnu karijeru. Njegov otac, iako spada u osobe sa oštećenim sluhom, igrao je svojevremeno jako dobro fudbal, bio je i u reprezentaciji za hendikepirane fudbalere, zajedno sa čuvenim Desnicom iz Rijeke. Milan je još kao dečak odlazio na stadione da gleda utakmice i to ga je motivisalo da pomogne svim osobama koje imaju sličan problem kao i njegov otac. Zato posebno naglašava značaj saradnje sa Lutrijom Srbije za novi početak Olimpije i podseća na dugu tradiciju ovog društva. Osobe sa oštećenim sluhom prvi put su osnovale fudbalski klub još davne 1924. godine u okviru tadašnjeg Udruženja gluvonemih osoba. Sportski klub „Gluvonemi” osnovan je 1936. godine u Beogradu, a 1940. formirane su i druge sekcije šahovska, atletska, kuglaška i druge. U januaru 1954. nastao je Beogradski klub gluvih koji je 1959. promenio naziv u Sportsko društvo gluvih „Olimpija”. Sada je u planu osnivanje škole fudbala za dečake od 10 do 15 godina, odakle bi bili regrutovani najnadareniji igrači za prvi tim. Samo u Beogradu ima oko 1.500 gluvih i nagluvih osoba, ali se pretpostavlja da je taj broj i veći pa je potrebno probuditi ne samo sportiste već sve mlade ljude kako bi zdravije odrastali.
– Mi smo jedina ekipa u regionu koja se takmiči sa timovima čiji fudbaleri nisu hendikepirani, pa su samim tim i rezultati koje postižemo još veći, ali naš cilj nisu samo sportska takmičenja već nešto još značajnije, integracija i status u društvu. Moj najvažniji zadatak je da im pomognem da naprave nešto, prvo za sebe, a potom i za svoje porodice. Nažalost, njihov društveni život je još siromašan van terena. Osobe oštećenog sluha u nekim zemljama regiona imaju bolje uslove i veću pomoć celog društva – kaže generalni sekretar. Fudbaleri su za sada najviše postigli, na njihove utakmice dolazi roditelji, braća i sestre, devojke, drugovi, dobijaju i sve više prijatelja na Fejsbuku koji imaju sličan problem. Na društvenim mrežama veoma je lako uspostaviti komunikaciju i poručiti – i ja volim fudbal.
D. Stevanović
objavljeno: 07.11.2011.
