Izvor: B92, 11.Maj.2011, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za naše službe samo određeni podaci
Hakeri najlakše dolaze do šifri preko posebnih programa, keyloggera, koji pamte svako slovo koje zaraženi korisnik ukuca na tastaturi.
Tvrdnja da Facebook može služiti kao moderno sredstvo špijunaženije nepoznata kompjuterskim stručnjacima, ali ni pripadnicima obaveštajne zajednice.
Da bi zvanično pristupile ovim mrežama, naše obaveštajne službe treba da se,putem međunarodne pravne pomoći, obrate zemljama u kojima se nalaze serveri Facebooka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << , Googlea i Yahooa. Tada, naše službe mogu da dobiju tražene podatke sa tih mreža samo u slučaju postojanja osnovane sumnje da je reč o međunarodnom terorizmu i pedofiliji.
Jednostavno, objašnjavaju obaveštajci, za pristup takvim podacima dovoljno je znati kodove koji omogućavaju administrativni pristup mreži. Praktično, svi koji imaju pristup mreži kao administratori mogu da vide svaki korisnički nalog na Facebooku.
Isti je slučaj i sa mejlovima na pretraživačima kao što su Google i Yahoo. Administrativne šifre obaveštajne službe mogu dobiti direktno od vlasnika i menadžmenta ovih kompanija, ali i od nekog od nekoliko hiljada administratora koliko ih rade na održavanju ovih sajtova.
Komplikovaniji, ali zakonitiji način nabavljanja administratorskih kodova je putem sudskog naloga, ali nije nepoznanica da obaveštajne službe često u svojim redovima imaju i hakere koji su sposobni da neovlašćeno ukradu administrativne šifre koje se kasnije koriste za špijunažu.
Hakeri najlakše dolaze do šifri preko posebnih programa keyloggera. To su programi koji pamte svako slovo koje korisnik zaražen ovim programom utipka na tastaturi. Na internetu se može naći mnogo takvih programa, ali se oni najčešće detektuju u kompjuteru pomoću antivirusnih programa.
Zato, najveći broj hakera koristi programski jezik BASIC kako bi napravili sopstveni keylogger program koji se neće tako brzo detektovati. Zatim se pomoću tog programa „binduje” fajl, obično je to slika ili pesma u mp3 formatu. „Bindovanje” je zapravo skriveno dodavanje keyloggera na naizgled bezazlen fajl. Žrtva zatim otvori „bindovanu” pesmu ili sliku i ne sluteći ništa loše unosi u svoj računar keylogger koji beleži svako slovo ukucano na tastaturi s vremenom u kojem su reči utipkane.
Autor: D. Telesković
