Izvor: B92, 29.Okt.2010, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vera u Marka
Cukerberg je i pre nego što je navršio tridesetu s Facebookom promenio svet. Danas su mu najveći problem aktivisti za zaštitu privatnosti i kreatori novih zakona. Hoće li Vašington promeniti svet unazad?
Kventin Hardi, Izvor: Forbs
Osnivač Facebooka Mark Cukerberg ponekad bi najradije navukao kapuljaču preko glave i sakrio se. Saleću ga čak i u kantini njegove sopstvene firme, ovaj put s pitanjima o Forbsovoj listi 400 najbogatijih. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Da mogu, ne bih ni bio na toj listi”, stidljivo kaže.
Možemo zamisliti koliko se tek užasavao 1. oktobra, kad je u hiljade američkih bioskopa stigla Društvena mreža (The Social Network), Sonyjeva mračna mitologizacija priče o stvaranju Facebooka. Cukerberg je prikazan kao progonjeni mogul, svojevrsni građanin Kejn koji se, birajući između kompanije i prijatelja, odlučuje za kompaniju.
Producent Skot Rudin kaže da ga je privukla "algerovska komponenta” te priče o "sazrevanju” (Horacio Alger pisao je krajem 19. veka popularne romane za siromašne mlade Amerikance, veličajući "američki san”). Cukerberg taj film zove fikcijom i najradije bi da nije snimljen za njegovog života, iako neće tužiti autore. Odbio je da tu temu komentiriše za Forbs.
Ima on i većih briga nego što je Holivud. Anketa koju je za Forbs sproveo Zogby International pokazuje da 63posto Amerikanaca ne veruje Facebooku toliko da bi mu poverili svoje lične podatke. Pa ipak, 90 posto anketiranih učlanjeno je u Facebook.
Upravljanje tim paradoksom glavni je Cukerbergov problem u trenutku kad mu kompaniju opkoljavaju aktivisti za zaštitu privatnosti i kreatori zakona, preteći novim regulacijama koje bi, budu li preoštre, mogle Facebook izbaciti iz koloseka.
Trebalo bi dobro paziti na svaki korak. Cukerberg je s 26 godina izgradio najperspektivniji komunikacijski sistem još otkad je stvoren Bell System, mrežu od 500 miliona korisnika koji objavljuju rođenja i smrti u svojim porodicama, upucavaju zombije u igricama, razmenjuju fotografije, pronalaze stare ljubavi iz škole (i opet im se nabacuju) - i sve to 30 milijardi puta mesečno, trostruko više nego prošle godine.
Jedna žena iz Merilenda smatra Facebook tako bitnim da ga je, kad joj je zabranjen pristup servisu, tužila zbog kršenja ugovora, ustavom zajamčenih prava i zakona o hendikepiranim osobama (tvrdi da boluje od bipolarnog poremećaja).
Kompanija će ove godine zaraditi gotovo dve milijarde dolara, prema jedva 300 milina u 2008. I vi ste vrlo verojatno danas bili na Fejsu.
Usred najveće recesije našeg doba Cukerberg je stvorio impresivno novo bogatstvo za sebe i hiljade drugih, možda čak 35 milijardi dolara od pojave Facebooka 2004. godine (velik udeo imaju Elevation Partners, investitori u Forbs).
Na našoj ovogodišnjoj listi 400 najbogatijih Cukerberg drži 35. mesto, s bogatstvom od 6,9 milijardi dolara neto. Na listi su i bivši partneri u kompaniji, Dastin Moskovič (26) i Eduardo Saverin (28). Oko 150 ranih deoničara inkasiralo je u 2010. najmanje dva miliona dolara svaki, tvrdi Second Market, brokerska kuća koja trguje udelima privatnih kompanija.
Facebook ima 1700 zaposlenih. Ipak, Forbs-Zogbyjeva anketa pokazuje da 63 posto Amerikanaca ne zna o Zuckerbergu dovoljno da bi imali svoje mišljenje o njemu.
Sin zubara i psihijatrice odrastao je u Dobs Feriju, 40 minuta vožnje na sever od Njujorka. Kao vrstan programer upisao se na Harvard, gde je s 19 godina stvorio prvu verziju Facebooka kako bi studenti mogli komunicirati online pod pravim imenima. Bila je to revolucionarna zamisao u doba kada je internetom vladala anonimnost. Za godinu dana projekat se proširio američkim fakultetima, a Cukerberg je napustio studije i otišao u Silicijumsku dolinu tražiti talente i novac za proširenje firme.
Godine 2006. otvorio je Facebook svima koji su imali e-mail adresu. Bilo je i udarnih rupa na tom putu. Cukerberg je 2008. platio 56 milijuna dolara u sudskoj nagodbi o "očinstvu” nad web-sajtom. Sitni internet poduzetnik koji je svojevremeno unajmio Zuckerberga kao programera, u junu je pak sudskom tužbom zatražio pravo na 84 posto Facebooka. Firma je zahtev nazvala "potpuno bezvrednim”. S obzirom na njenu zapanjujuću putanju, lako je shvatiti zašto je ljudi žele. Pre tri godine, u nadi da će pokrenuti novi posao koji će zauzvrat, uz tadašnjih 24 milijuna, doneti Facebooku nove korisnike, Cukerberg je spoljnim programerima dopustio pristup Facebookovom softverskom kodu. Za nekoliko nedelja oni su postavili nove igre i druge aplikacije, a broj korisnika i dnevnih poseta servisu dosegao je nove najviše nivoe.
Prijatelji i neprijatelji
Zaplet:
U samo šest godina Mark Cukerberg je računarski program namenjen studentima pretvorio u najperspektivniju komunikacijsku firmu posle Bell Systema. Facebook ima više od 500 miliona članova.
Radnja:
Cukerberg je postao glavna meta aktivista i zakonodavaca koji strahuju da će korporacije zloupotrebiti deljene lične podatke. Preoštra nova regulativa mogla bi Facebook izbaciti iz koloseka.
Ishod:
Uprkos pritiscima, mreži se i dalje svakodnevno pridružuje više od milion ljudi. Facebook bi uskoro mogao postati vodeće internet tržište, zasenjujući Google.
Danas s Facebookovim podacima širom sveta radi milion developera, većinom malih firmi. Sve se one nadaju da će postati velike kao Zynga, čija je online igra Farmville privukla 60 miliona ljudi. Zahvaljujući prodaji virtuelnih traktora, krava ili oružja po dva-tri dolara za komad, taj pomodni, prilično isprazni oblik razonode prerastao je u biznis vredan 1,6 milijardi dolara. Zynga vredi kakvih pet milijardi, što je njenog osnivača Marka Pincusa učinilo jednim od 15 pretendenata na mesto među Forbsovih 400 sledeće godine.
"Bilo je to kao kad je Google počeo prodavati prostor za oglašavanje - preko noći smo postali svesni da je to novi poslovni model”, kaže Bret Tejlor, tehnički direktor Facebooka i ugledni Googleov veteran.
Novi Facebook postaje tržište za sve, od odeće i knjiga do muzike i osiguranja. Polazna pretpostavka je jednostavna: Čijoj preporuci više verujete, Googleovoj ili vaših prijatelja? Kako bi olakšala transakcije, firma je čak uvela svoju valutu - Facebookov kredit (Cukerberg uzima 30 posto). Na
Facebooku je sada 80 od 100 najvećih svetskih oglašivača, kažu iz kompanije.
Trgovac na malo Urban Outfitters ima na svojoj stranici za e-prodaju odeljak s proizvodima koji su dobili najviše glasova korisnika Facebooka. Intuit, firma za pripremu zahteva za povraćaj poreza, Facebooku pripisuje zaslugu za 15-postotni porast prodaje svog modela Turbo Tax, i to u godini kada je dva posto manje ljudi podnosilo zahteve za povraćaj.
Zbog svega toga investitori upoređuju Facebook s Googleom (tržišna kapitalizacija: 152 milijardi USD) i žude za raspisivanjem IPO-a. "Mnogi veruju da bi društvene mreže mogle biti jednako velika prilika za oglašavanje, a poslije dolazi još i online prodaja”, kaže Džef Tomas, broker za Facebookove dionice u Second Marketu. No, komercijalizacija podstiče zabrinutost za privatnost.
Cukerberg je postao glavna meta aktivista koji strahuju od korporacijske zloupotrebe deljenih privatnih podataka. "Facebook je dokaz br. 1 da treba da osvežimo zakone o zaštiti privatnosti”, kaže Mark Rotenberg, izvršni direktor Electronic Privacy Information Centera (EPIC) u Vašingtonu.
EPIC je Saveznoj komisiji za trgovinu (FTC) podneo dve žalbe zbog Facebookove "nepoštene i prevarantske prakse menjanja pravila privatnosti i uslova pružanja usluge.”
Kompanija je, na primer, u decembru prošle godine izišla s novim, personaliziranim postavkama o privatnosti, omogućujući korisniku da bolje nadzire pristup svojim fotografijama i prilozima.
The Electronic Frontier Foundation, među ostalima, odmah ih je optužila za podvalu, jer je u postavkama koje određuju ko sve može vidjeti slike i korisnikov profil kao default navedeno "svi”. FTC-u se žalila cela vojska udruženja za zaštitu privatnosti. Kada su u javnost dospele i neke Zuckerbergove privatne fotografije, blogeri su tu uzeli kao dokaz nesavladive složenosti postupka, iako je za promenu postavki zapravo potrebno svega nekoliko minuta. Facebook je odgovorio da je pre uvođenja promena razgovarao s regulatorima, uključujući FTC.
Fijasko s pravilima privatnosti ipak je poljuljao Facebookovu reputaciju, i to ne prvi put. Najgore je odjeknulo uvođenje funkcije Beacon krajem 2007., kojom ste svojim prijateljima s Facebooka omogućavali da vide što kupujete online. Čak i dugogodišnji fanovi sajta smatrali su to prenametljivim. Peticiju MoveOn.org koja je pozivala na promene, potpisalo je 50 hiljada ljudi. Cukerbergova prva reakcija zapravo se svela na ignorisanje. Kada to nije prošlo, kompanija je povukla funkciju.
Od tada je i Vašington zaoštrio pristup. Ranije ove godine grupa demokratskih senatora uputila je Facebooku pismo u kojem mu sugeriše da korisnicima omogući više nadzora nad lični podacima i poziva FTC da sprovede istragu. Ta agencija razmatra i uvođenje sistema koji bi onemogućio online praćenje podataka, sličnog onome koji sprečava telemarketinške pozive.
Zastupnici Rik Bučer i Bobi Raš idu još dalje. Prema njihovim predlozima izmena zakona, korisnici bi trebalo da potpišu pristanak svaki put kada web-sajt zatraži njihove podatke. Medijske kompanije i oglašivači boje se da bi taj sistem bio nezgrapan i nesprovediv. O izmenama zakona glasaće se možda i pre kraja godine.
Sve ovo Facebooku prilično veže ruke: budućnost servisa zavisi od obilja informacija koje prikupi o nama, no svaki pokušaj da na tome zaradi izaziva gnevne reakcije zaštitnika prava na privatnost i regulatornih tela. Kompanija je puno puta izjavljivala da oglašivačima ne prodaje niti deli podatke o individualnim korisnicima.
Raspravu o privatnosti Cukerberg smatra zbunjujućom i oprečnom ponašanju korisnika. "Slušamo sve te zgodne povratne informacije, no gledamo i podatke o tome kako se ljudi koriste našim sajtom”, rekao je na ovogodišnjoj konferenciji u Silicijumskoj dolini. A ono što on vidi jest da neprestano sve više, a ne sve manje ljudi deli svoje lične podatke.
Ne veruju li njemu, možda bi regulatori mogli poverovati tržištu. Uz sve to zavrtanje ruku, u njegov se servis učlanjuje milion ljudi dnevno, na 70 jezika. A 31. maja, kada su aktivisti održali manifestaciju "Quit Facebook”, samo je 37 hiljada ljudi reklo da će napustiti servis.
