Izvor: B92, 27.Jan.2017, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uteha: Ne gule samo naše banke
Zagreb -- U nedavnoj raspravi na Fejsbuku Gorana Jerasa, osnivača prve etične banke, razvila se zanimljiva diskusija o visini bankarskih naknada u Hrvatskoj.
Ilustrujući koliko su one nerazumno visoke, Jeras je opisao na svom primeru kako su ga banke ogulile za prebacivanje pet evra s jednog računa na drugi račun.
Naime, prvo mu je Erste naplatio 70 kuna (9 evra) za devizni nalog poslat s njegovog ličnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << računa, a onda Privredna banka Zagreb naplatila 50 kuna (6,5 evra) za devizni priliv koji je stigao na račun njegovog udruženja.
Zaključio je da na taj način možete počistiti račun nekome ko vam se zamerio, zatrpavajući ga sitnim donacijama. Jer banka će svaki put primaocu naplatiti 50 kuna. Doduše, to je akcija koju morate napraviti iz inostranstva kako biste izbegli da banke i vama naplate devizni nalog.
Banke koje posluju u Hrvatskoj od provizija i naknada u 2015. godini ostvarile su 4,6 milijardi kuna prihoda, pokazuje HNB-ov bilten. U HNB kažu da nemaju podatke o broju i vrstama naknada koje banke naplaćuju u poslovanju s potrošačima, te da HNB ne daje suglasnost za uvođenje ili promenu naknada. "Propisivanje vrsta naknada i odobravanje njihove visine od strane regulatora predstavljalo bi uticaj na formiranje cena usluga na tržištu", kažu u HNB.
Za HNB je to zapravo stvar odabira potrošača između različitih banaka na tržištu: "U situaciji u kojoj su tarife naknada svake pojedine kreditne institucije javno dostupni dokumenti, svi zainteresovani imaju mogućnost izbora one banke koja najviše odgovara njihovim pojedinačnim zahtevima (što uključuje i cenu konkretne usluge)", poručuju.
Goran Jeras u razgovoru za Indeks kaže kako u Hrvatskoj ima oko čak četiristo različitih bankarskih naknada, a među najapsurdnijima ističe upravo naknadu za devizni prilv. Klijent u Hrvatskoj može samo formalno da bira, stvarnog odabira po Jerasu nema, jer su klijenti prisiljeni biti klijenti banaka, pa samim time i prisiljeni da plaćaju naknade koje su kartelno postavljene.
Plaća se i naknada za odliv, što je takođe sasvim automatizirana radnja, osim ako je reč o velikom iznosu pa se mora aktivirati kontrola pranja novca. "Živeo sam u Holandiji i tamo se naknade unutar evrozone ne naplaćuju. To pokazuje da se može. Kad je prva banka ukinula naknadu morale su i druge jer su postale nekonkurentne. A kod nas štite leđa jedna drugoj jer im naknade donose prihode od četiri milijarde kuna."
Za potrebe osnivanja etične banke testirao je različite bankarske usluge u Evropi, tako je preko interneta otvorio bankarski račun u Litvaniji kojim je vrlo zadovoljan jer ga ne košta ništa, odnosno posluje bez mesečne naknade.
"Mogu normalno poslovati bez mesečne naknade. Jedino mi se naplaćuje mala provizija pri konverziji valute kad menjam kune u evre ili obratno i plaćam 1 evro mesečno na Visa karticu, ali samo u mesecima u kojima nemam transakcija na kartici", kaže Jeras.
Objašnjava kako litvanska banka ima račun u Zagrebačkoj, pa lokalno prebacuje novac što ga košta kunu ili dve po transakciji. "Onda se taj novac pojavi na računu u litvanskoj banci u kunama i mogu ga konvertovati u evre i plaćati po EU što me ne košta ništa osim male konverzije. U Litvaniji rade isti posao kao u Hrvatskoj ali to ne naplaćuju. Zapravo rade u istom zakonodavstvu, jer bi naši zakoni trebalo da budu usklađeni s evropskim regulativama. Nemaju nikakve drugačije uslove poslovanja nego drugačiji poslovni model", pojašnjava.
Upitali smo ga o stvarnim troškovima koje banke ipak imaju, poput razvoja i održavanja softvera. "Imate i naknadu za održavanje računa što je doslovno kompjuterski zapis u kojem to stoji. Činjenica je da je to izrađeno pre puno godina i da nema daljeg troška, da nema opravdanja da to košta 30 kuna mesečno koliko se naplaćuje. Mesečno se naplaćuje nešto što nema realne operativne troškove. Ili ima ali samo marginalne. Recimo internet bankarstvo je isprogramirano i plaćeno, trošak održavanja i plaćanja servera podeljen na broj klijenta meri se u lipama, a naplaćuje se 10 ili 100 puta veći iznos. To vam ukazuje na visinu njihovih marži", upozorava.
Jesu li banke svojim paketima ipak pojeftinile različite vrste naknada? Naprednim korisnicima, koji koriste mobilno i internet bankarstvo i različite kartice i investiraju u fondove, verovatno je paket isplativ. Jeras misli da bi bilo zanimljivo proveriti koliko ljudi kroz pakete plaća naknade za usluge koje uopšte ne koriste, plaća li na primer starija populacija naknadu za mobilno bankarstvo koje ne koristi.
