Izvor: KMnovine.com, 02.Nov.2019, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro prizrenac deda Miloš, živeo zabarikadiran, Albanci mu palili kuću 4 puta
Preminuo je Prizrenac Miloš Nekić (92), koji je opstajao u Prizrenu tokom svih nemira i napada na njega i njegov dom i nikada nije hteo da napusti svoj dom.
Miloš Nekić
– Preminuo je Prizrenac Miloš Nekić (92), koji je opstajao u Prizrenu tokom svih nemira i napada na njega i njegov dom i nikada nije hteo da napusti svoj dom. Ovu informaciju je podelio na >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Fejsbuku sveštenik Jovan Radić koji je opisao ispraćaj hrabrog deke Miloša.
– Danas sam odslužio svoje prvo opelo, bio sam sveštenik, grobar i svedok jednog tužnog događaja na kojem smo ispratili na večni počinak deku Miloša (92 godine). Živeo je tiho, retko da je ko i čuo za njega i znao da uopšte živi ovde u Prizrenu. Ali ono što sam danas saznao od malobrojnih ljudi koji su prisustvovali pogrebu je to da nije želeo da napusti svoj grad i kad su ga proganjali i kuću mu spalili i kada ga je ćerka molila da se skloni na sigurno u centralnu Srbiju – piše u objavi.
– Hrabri deka Miloš kojeg nisam upoznao za života, pored svoje kuće živeo je kao beskućnik u bazi KFOR-a, jer mu je kuća spaljena, ali je sve to izdržao i uslišena mu je želja da preda svoju dušu Bogu i ostavi svoje kosti upravo ovde na ovoj Svetoj Kosovskometohijskoj zemlji kao i njegovi preci. Nakon sahrane prišla mi je jedna pobožna baka da mi pokaže mesto gde je sahranjena njena majka i ostavila mi amanet da i nju tu sahranimo. Imao sam potrebu da ovo zapišem i podelim sa vama da bi ostalo svedočanstvo o izumiranju jednog naroda u carskom gradu. Ali opet nakon Velikog Petka dolazi i Vaskrsenje tako da smo deku Miloša ispratili na onaj večni put u nadi da će biti primljen u naručje praoca Avrama uz Vaskršnji tropar i u nadi na Vaskrsenje! – napisao je Radić.
– Moja familija jedna je od najstarijih i najpoznatijih u Prizrenu – ponosno je isticao u intervjuima.
– Do dolaska Kfora ovaj grad je nosio pet oznaka po mojim bliskima. Pred poštom je bio spomenik posvećen mojoj strini Kosani Nekić na mestu gde su je obesili. Obesili su i njenu 20-godišnju ćerku Dragicu u Đakovici. I po Stanislavi Nekić se zvala ulica i najbolje obdanište. Ona je imala 19 godina kada je poginula u Drugom svetskom ratu. Svi su živote dali kao antifišasti. Na mojoj kući je bila spomen-ploča.
Pričao je i da je sa komšijama često bio na ratnoj nozi.
– Stalno me čačkaju da prodam kuću – odmahivao je Miloš.
Živeo sam zabarikadiran četiri godine. Jedna žena mi je donosila hranu, a predstavnici Kfora su dva-tri puta dnevno dolazili da vide da li sam živ. Od 1999. do 2004. gotovo svake večeri su počinjali napadi na moja vrata. Stavio sam betonske blokove, a kada su oni počeli da padaju od udaraca, stavljao sam i grede. Na prozore sam stavio i bodljikavu žicu. Četiri puta su mi palili kuću – pričao je on.
Agencije
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Muslimani #Bosna #Albanci #Hrvati #Kosovo #Metohija #Srbija #List #Danas #Redakcija #Laž #Zlonameran
.jpg)
