Izvor: Večernje novosti, 11.Jun.2013, 00:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve nas prati Amerika

SVAKA informacija koju građani Srbije, kao i državljani drugih zemalja, šalju preko „Gugla“, „Fejsbuka“ i drugih američkih internet giganata nadohvat ruke je analitičarima američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA). Na meti stranih obaveštajnih službi su i komunikacije najviših državnih službenika jer se u Srbiji niko ozbiljno ne bavi zaštitom od sajber terorizma i špijuniranja preko interneta. Dokumenta koja je objavio bivši službenik NSA Edvard Snouden pokazuju da su sve velike američke internet kompanije odobrile agenciji da presreće komunikaciju - od razgovora na „Skajpu“ do poruka preko „Tvitera“ i „Fejsbuka“. Svaki korisnik interneta iz Srbije pod indirektnim je nadzorom. - Ova vrsta nadzora funkcioniše na osnovu ključnih reči - objašnjava Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost. - Kada se u komunikaciji pomene neka od njih, na primer Al Kaida ili nacionalna bezbednost, razgovor se automatski snima. Kriterijumi se ne postavljaju na osnovu geografskih parametara, već na osnovu predmeta razgovora i profila korisnika. Ključne reči se prilagođavaju i različite su za Bliski istoka ili Balkan.SRBIJA - CRNA RUPA BRITANSKI list „Gardijan“ objavio je snimak interaktivne mape Nacionalne agencije za bezbednost na kojoj je prikazana količina podataka koja je prikupljena u određenim zemljama. Na snimku se vidi da je za mesec dana Agencija sakupila tri milijarde informacija iz sveta, a najviše iz Irana, Pakistana, Jordana i Egipta. Države su, u zavisnosti od količine informacija, obeležene bojama - od zelene za one gde je prikupljeno najmanje podataka, do crvene za najbogatije obaveštajne izvore. Podataka za Srbiju nema. Naša zemlja je crna, boja kojom su na mapi označena mora i okeani. Zašto - nemoguće je reći. Izvori „Novosti“ slažu se u jednom - to ne znači da američke agencije ne sakupljaju informacije iz Srbije. Pored obaveštajnih agencija naše podatke često na svoju ruku sakupljaju i same kompanije koje su vlasnici društvenih mreža, pretraživača i servisa za elektronsku poštu. Profili koji se na ovaj način sastavljaju od podataka koje sami objavljujemo neretko su detaljniji nego što su pre dve decenije bili dosijei tajnih službi. Način da se pojedinac zaštiti gotovo da ne postoji - osim da se potpuno isključi sa interneta. Ozbiljniji problem je sigurnost informacionih sistema državnih institucija i komunikacije najviših službenika. Jednako kao poruke građana mogu se pratiti i razgovori državnih funkcionera ili službenika naših ambasada u svetu. - Srbija nema strategiju informacione bezbednosti i jedna je od samo pet zemalja koja nema Kompjuterski tim za hitno reagovanje (CERT). U toj grupi smo sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom i Albanijom, koja će instituciju dobiti do kraja godine - kaže Živković. - U vreme kada je informacioni sistem osnova funkcionisanja čitavog sistema države, to je nezamislivo. Država mora da zaštiti značajne informacije.

Nastavak na Večernje novosti...