Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Dec.2015, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Greh u dolarima, kajanje u evrima

Poslednji put kada su Federalne rezerve (Fed) podigle kamate društvena mreža Fejsbuk koristila se samo među nekolicinom studenata koji su razmenjivali skripte za ispite. Ovim rečima je američki Njujork tajms nedavno pokušao da ilustruje koliko davno je bilo kada su tamošnja centralna banka povećala kamatne stope. Bilo je to još 2006. godine u vreme kada svetsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ekonomsku krizu niko nije mogao da nasluti.

Fed je, posle 2008. godine, kontinuirano obarao kamate kako bi stimulisao oporavak američke ekonomije. Takva politika trajala je sve do sredine decembra.

Pre petnaestak dana Fed je kamate podigao za 0,25 odsto, a Dženet Jelen, šefica ovog monetarnog tela, najavila je dalji postepen rast kamata. Mnogi ovaj signal tumače kao kraj ere jeftinog novca kada su i zemlje sa lošim rejtinogom mogle povoljno da se zaduže.

Srbija, međutim, tu priliku nije iskoristila. Iako je i u budžetu za 2015. i 2014. godinu bila planirana emisija evroobveznica, državnih dužničkih papira, naša država nije izašla na međunarodno finansijsko tržište i nije skupe zajmove zamenila jeftinim. Zbog prepakivanja dugova, vlada Ivice Dačića je pre nekoliko godina kao savetnika angažovala Dominik Stros Kana, bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda.

U vreme dok je Fed relaksirao svoju monetarnu politiku u Srbiji se mnogo toga promenilo. Javni dug je od 2006. do danas povećan sa 9,3 na 24,6 milijardi evra. Tokom krize Srbija je od umereno zadužene zemlje postala prezadužena. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu povećan je sa nešto manje od 30 na 75,5 odsto BDP­a. Čak i za razvijene evropske ekonomije toliki udeo javnog duga predstvalja signal za uzbunu

Po evropskim kriterijumima, prezaduženom se smatra ona zemlja čiji je javni dug veći od 60 odsto. Ministar finansija Dušan Vujović objasnio je nedavno da Srbija evroobveznice nije emitovala iz pravnih, a ne ekonomskih razloga. Po Zakonu o javnim nabavkama, kako je nedavno objasnio, trebalo je raspisati tender za pravnog savetnika za emitovanje državnih dužničkih papira, iako to nije praksa u zemljama Evropske unije. Na izmene ovog propisa se, po priznanju ministra finansija, čekalo godinu dana.

Vujović je izostavio je da kaže ko je opstruirao izmene tog zakona, kao i kome je to čekanje išlo u prilog. Poreskim obveznicima svakako nije. Srbiju je to odlaganje skupo koštalo.

Trećina javnog duga je u dolarima, a od početka godine, samo zbog rasta američke valute u odnosu na evro, javni dug je porastao za nešto više od milijardu evra. Ukoliko dolar, posle rasta kamata u Americi nastavi da raste, javni dug može da poraste, a da se Srbija dodatno ne zaduži ni dolar.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...