Izvor: Politika, 27.Jul.2013, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija u žalosti, mašinovođa u pritvoru
Fransisko Hose Garson dugo je brzinom prkosio svim propisima, a niko mu nije stao na put
Zar neko nije mogao da pogleda profil na „Fejsbuku” Fransiska Hosea Garsona i da vidi da se ovaj dugogodišnji radnik španske državne železnice odavno igra životima stotina ljudi?
Mašinovođa voza čije je iskakanje iz šina izazvalo smrt blizu 80 i povrede 140 osoba na severozapadu Španije i ranije se hvalio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i slikao u lokomotivi dok skazaljka brzinomera pokazuje da voz pod njegovom komandom juri 200 na sat.
Sigurno je bilo i drugih znakova koji su ukazivali na njegovu sklonost da ekstremnim brzinama krši saobraćajne propise, čim je ovu svoju strast postavio i na svoj profil na „Fejsbuku” još u martu 2012.
Španija, ujedinjena i solidarna sa porodicama žrtava, začuđujuće oprezno tumači već utvrđenu činjenicu da je Garson u opasnu krivinu pred ulaskom u Santjago de Kompostelu uleteo brzinom od 190 umesto propisanih 80 kilometara na sat.
Lakše povređeni mašinovođa, koji je u pritvoru, neposredno pošto je voz sa 247 putnika izleteo iz šina preko radio-veze je rekao da je išao dvostruko većom brzinom od dozvoljene, što su juče utvrdili i merni instrumenti železnice.
Još štošta je juče izašlo na videlo: da je drugi mašinovođa bio u vagonu kao obični putnik jer se nije osećao dobro, da od 30 godina staža u železnici, Garson upravlja vozom 13 godina i da je na liniji Madrid–Kompostela nešto duže od godinu dana.
Hulio Gomes Pomar, direktor španskih železnica, izneo je mnoge podatke o ovoj trasi galicijske pruge kojom dnevno prolazi šest vozova. Svi koji upravljaju lokomotivom imaju pred sobom ekran koji tačno pokazuje rutu i propise na svakoj tački, a ako je neki deo pruge trenutno u rekonstrukciji, to se odmah ubeležava u signalnu tablu.
Poznato je da delom trase na kome se desila nesreća nije dozvoljena velika brzina, kakva se razvija na nekim drugim delovima ove linije kojom vozovi jure i po 300 kilometara na sat.
Garson je ovom rutom do sada prošao 60 puta, kako navodi direktor, što znači da ju je „jako dobro poznavao”. Jedino što Pomar nije rekao jeste to kako se i u kojim vremenskim razmacima testiraju ljudi koji u svojim rukama drže živote nedužnih putnika.
Ako je 52-godišnji mašinovođa smatrao da svoju strast za brzinama može da postavi na „Fejsbuk” a da to ne ugrozi njegov posao u zemlji sa rekordnim procentom nezaposlenih ljudi (26 odsto), to znači da se nije plašio kontrole institucije u kojoj radi.
„Kako je dobar osećaj kad preletim radare”, uzvikivao je Garson na svom profilu. Kada se desila tragedija, on je pokajnički, kao da se osvestio iz pijanstva iako je alko-test pokazao da nije pio, u radio-vezu govorio „nadam se da nema mrtvih, ja ću biti odgovoran za njih, bolje da sam poginuo“.
Iako još nema zvanične sudske presude, gotovo je sigurno da će Garson, sada već okrivljen za ubistvo iz nehata, biti osuđen. Ali je takođe izvesno da je sistem, a ne samo pojedinac, zatajio. I to je ono što Špance najviše boli i zbog čega su tako uzdržani kad ne bacaju svu krivicu na suludog mašinovođu.
Sav ovaj pakao nadomak Santjago de Kompostele koji je zavijen u crno, umesto da svečano proslavlja svog sveca, na neki način, prouzrokovan je sličnim bezobzirom kao i brodolom „Koste konkordije“ u Toskani pre godinu i po dana. Tada su 32 putnika izgubila život zbog toga što kapetan nije shvatio šta znači upravljati jednom lađom.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 27.07.2013.
