Izvor: JUGpress.com, 20.Feb.2017, 21:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sava Dimitrijević o fejsbuku: Dal je moguće?
LESKOVAC
Da li je moguće da uvek kada otvorimo i listamo ovu stranicu – moramo da čitamo i razgovaramo – samo ili uglavnom – o politici!?!
Da li je moguće da ni o čemu drugom ne umemo ili nećemo da razmišljamo? Da li je moguće da nas samo to interesuje?
Da li je moguće da ovde, na ovom mestu – najčešće čitamo pa i sami učestvujemo u tome – ko koga i koliko mrzi – uz vređanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << psovanje i ozgovaranje vrlo ružnih reči… Ljudi koji se ne poznaju – vređaju jedni druge! A da se sretnu na ulici – mogu postati i prijatelji ne znajući da su to oni isti koji se vređaju i psuju na fejsbuku – zato što ne misle isto ni – isto o – istom!…
Pa jesmo li mi, i ako jesmo – zašto ne bismo bili I – crveni, žuti, plavi, zeleni, modri, ljubičasti i, ako hoćete i –nikakvi! Pa šta ako i jesmo odnosno i nismo svi u istoj boji ali smo – u istom životu, teškoćama i problemima – deca bez posla, bez plate, da zbog toga ne mogu ni da se žene ni udaju, oni sa malim penzijama dozvoljavajući da nam i to malo zakidaju ,, naši omiljeni” od kojih zavisimo. Da li zbog toga moramo da mrzimo jedni ruge ili su nas na to naterali oni koji nas vode u ,svetlu” budućnost i mi im verujemo zaboravljajući da nam svakoga meseca kradu deo penzije ..I zbog kojih se – mrzimo između sebe, umesto da razumemo jedni druge i da se, ako se ne volimo – bar poštujemo kao ljudi! Bar toliko možemo!
Mi kao da ne vidimo da ONI ne pričaju o nama, nego mi pričamo o NjIMA i samo o njima. A oni, i ako i kada pričaju o NAMA to rade – ODOZGO – kao u Nušićevoj Vlasti! I što su više gore – sve nas manje vide! Od visokih položaja, plata, putovanja po svetu sa valutnim dnevnicama … Mi smo – njihova ,,briga”! A u suštini – što su duže na vlasti sve ih je manje briga za nas i kako živimo… Ali, mi – to kao da i ne primećujemo! Jer smo toliko nebitni i Nušićevski sitni da od njihove velike senke u kojoj živimo ne možemo da vidimo kako možemo i lepše da živimo – bez njih!
Da li je moguće da smo toliko nemoćni da iz NjIHOVE senke i moći koju im dajemo – ne možemo da izađemo! Ili nećemo!
Zar zaista ne vidimo da ćemo – ako im oduzmemo moću koju im dajemo –onda mi biti – gore, a oni dole – u našim senkama!
Jer, mi smo ti koji im dozvoljavamo da nad nama sve više raste i širi se senka njihove moći i uticaja nad našim životim, jedinim koje imamo!
Pa, izađimo iz te senke i pogledajmo i videćemo – kako je dan lep i sunčan i kažimo – pa to je ono što i nama pripada, a ne samo onima kojima smo dali moć, u čijim senkama živimo a oni putuju po svetu, menjaju avione i pravce putovanja uz valutne dnevnice i kad se vrate – pričaju nam kako idemo ispred svih, da niko ne može da nas stigne u razvoju, kako će dovesti strane investitore koji će sa našim parama izgraditi fabrike koje će zapošljavati naše radnike a oni – gazdovati!…
Da li je moguće da to ne vidimo ili nećemo da vidimo i znamo ..
I da li je moguće da ne vidimo da – što se više između sebe svađamo i mrzimo – oni moćniji, zadovoljniji, sigurniji na vlasti i bezbrižniji …Jer, oni to i žele – da im moć koju im dajemo raste – na našim međusobnim mržnjama i svađama …
Da li je moguće da se ceo naš žicvot sveo na politiku, a da ono što život čini lepim – političari uzimaju za sebe.
Da li je moguće da na ovim stranicama svi pričaju uglavnom ako ne i – samo po politici! Da se, uz neskrivenu mržnju i netrpeljivost između sebe vređaju iako se lično ne poznaju, izgovaraju psovke i ružne reči, pa su čak i žene podlegle tome .. A ne priča se o ljubavi i književnosti, pozorištu i filmu, slikarstvu …
Da li je moguće da nas je politika toliko sludela da od nje ne vidimo ni kako živimo! I da mi nemamo snage da izađemo iz nje i da kažemo: pa čekaj, valjda postoji i nešto drugo u životu …
Umesto toga na stranicama fejsbuka čitamo – ko koga mrzi, ko je za koga, ko protiv koga, da li će pobediti ovaj ili onaj…i navijama uz psovke i vređanje!
I da li je koguće da ne vidimo da je unapred pobedila politika i da mi – unapred gubimo, da smo večiti gubitnici, da nam je politika toliko zaokupila život da mi zapravo u životu nemamo ništa drugo osim te politike.
U toj zaslepljenosti politikom – sve ono što je lepo u životu – prolazi pored nas. A treba samo ruku da pružimo, da se osvrnemo, da izađemo iz politike – i videćmo da je život i nešto drugo, a ne samo politika!
I da li je moguće da nam se ceo naš život sveo na politiku, a da ono što život čini lepim – političari uzimaju za sebe.
I da li je moguće da dozvoljamo sebi da uvek gubimo – mi, a dobijaju oni – politika i političari! .
S poštovanjem
Sava Dimitrijević
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Facebook
