Izvor: Politika, 27.Feb.2014, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum o proširenju autonomije Krima 25. maja
Ruski borbeni avioni stavljeni u stanje borbene gotovosti
SEVASTOPOLJ – Poslanici regionalne skupštine Autonomne Republike Krim izglasali su danas da 25. maja bude održan referendum o regionalnom statusu Krima u Ukrajini, saopštila je pres služba krimskog parlamenta.
Poslanici su izglasali da se na referendumu odlučuje o tome da li da se proširi autonomija Krima u odnosu na Ukrajinu, i da se raspusti trenutna regionalna vlada, koja je podržala nove privremene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlasti u Kijevu.
U međuvremenu, predsednik Izvršnog komiteta Svetskog kongresa Tatara (WTC), Rinat Zakirov, poručio je da Kongres ne može da ostane ravnodušan prema sudbini svoje braće i sestara po krvi - krimskih Tatara.
Zakirov je dodao da Izvršni komitet WCT poživa sve građane Krima da pokažu razboritost i zaustave nemire i naglasio da su dobosusedski odnosi s Rusima i Ukrajincima ključni za dobrobit krimskih Tatara.
Frans pres je pre toga javio da je premijer Krima Anatolij Mohilijov pozvao stanovništvo te autonomne republike „na uzdržanost” i „mirno rešavanje” krize.
Kao rezultat „neustavne uzurpacije moći u Ukrajini, koju su izveli radikalni nacionalisti i uz podršsku naoružanih bandi, red i mir na Krimu su ugroženi”, navodi se u saopštenju.
„Pozivam stanovništvo na uzdržanost, treba izbeći masovna okupljanja, pregovori su u toku, treba rešiti krizu mirnim putem, razgovorima”, rekao je Mohilijov novinarima.
Krim je bio u sastavu Rusije do 1954, kada je pripojen Ukrajini.
Nekoliko desetina protivnika novih ukrajinskih vlasti zauzele su danas sedišta gradskih vlasti i pokrajinskog parlamenta u Simferopolju na Krimu.
Na zauzetim zgradama istaknute su zastave Rusije kao i transparent „Krim je Rusija”.
Moskva optužuje Kijev da ne kontroliše radikalne elemente koji prete delu populacije Ukrajine koji govori ruski jezik na istoku i jugu zemlje, što uključuje i poluostrvo Krim.
------------------------------------
Okupljanja bez novih sukoba na Krimu
KIJEV – Dva masovna mitinga održana su danas ispred zdanja Vrhovnog saveta Autonomne republike Krim u Simferopolju gde su se kao i juče okupili pristalice novih ukrajinskih vlasti na jednoj strani i proruski demonstranti na drugoj.
Prema nezvaničnim procenama u protestima je učestvovalo ukupno oko 10.000 ljudi, a policija je napravila kordon između demonstranata onemogućivši njihov međusobni kontakt, prenela je agencija Itar tas s.
Poslovne zgrade i lokali bili su zatvoreni u okolini zgrade parlamenta tokom održavanja mitinga, a na krovu zgrade bila je istaknuta ruska zastava.
Novopostavljeni ukrajinski predsednik Aleksandar Turčinov sastao se u Kijevu sa predstavnicima snaga bezbednosti sa kojima je razmatrao situaciju na Krimu, a u obraćanju javnosti rekao je da će se svaki pokušaj zauzimanja državnih institucija smatrati zločinom protiv ukrajinske države.
Kancelarija ukrajinskog tužioca pokrenula je danas krivični postupak protiv svih učesnika pohoda na zdanje Vrhovnog saveta na Krimu.
----------------------------------------------------
Ruski borbeni avioni stavljeni u stanje borbene gotovosti
MOSKVA –Borbeni avioni raspoređeni duž zapadne ruske granice su danas stavljeni u stanje borbene gotovosti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
„Ti avioni u pograničnim područjima sprovode konstantne patrole iz vazduha. Čim su obaveštene o stanju borbene gotovosti, vazduhoplovne snage u zapadnom vojnom okrugu su naložile poletanje aviona prema bazama”, navodi se u saopštenju koje je preneo Interfaks.
Istovremeno mornari ruske Baltičke i Severne flote su započeli ukrcavanje na vojne brodove, u sklopu naređenja ruskog predsednika Vladimira Putina da se održe hitne vojne vežbe kako bi se proverila borbena gotovost ruskih oružanih snaga na zapadu te zemlje.
Kako su agenciji Itar-Tas s rekli zvaničnici Ministarstva odbrane, istovremeno su vazduhoplovne trupe krenule prema vojnom aerodromu kako bi se ukrcali na avione. Njihova destinacija biće poznata tek nakon što avioni polete, saopštila je preš služba Ministarstva.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je juče objavio Putinovo naređenje o hitnim vojnim vežbama na zapadu zemlje, izjavio je tom prilikom: „Pažljivo pratimo ono što se dešava na Krimu, šta se dešava oko Crnomorske flote”.
On je dodao da Rusija „preduzima mere koje bi garantovale bezbednost objekata, infrastrukture i arsenala u Crnomorskoj floti”, prenela je agencija RIA Novosti.
Šojgu je najavio da će vežbe trajati do 3. marta i da će se obavljati u dve faze, uz učešće 150.000 vojnika. U drugoj fazi učestvovaće ruska Severna i Baltička flota.
-----------------------------------------------------------
Moskva: Rusija će braniti prava svojih sunarodnika
MOSKVA – Rusija će „snažno i beskompromisno” stati u odbranu prava svojih sunarodnika, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, istovremeno dok rastu tenzije na Krimu, jedinom regionu Ukrajine čije većinsko stanovništvo čine Rusi.
„Rusko Ministarstvo spoljnih poslova će u međunarodnoj areni nastaviti da brani prava svojih sunarodnika i snažno će i beskompromisno reagovati kad ona budu prekršena”, navodi se na Tviter profilu Ministarstva, a preneo je Rojters.
U saopštenju stoji da „ veoma raširena kršenja ljudskih prava” u Ukrajini predstavljaju razlog za zabrinutost.
Na Krimu je danas došlo do zaoštrenja situacije, pošto su proruski nastrojeni naoružani ljudi preuzeli kontrolu nad zgradama regionalne vlade i parlamenta i na njima istakli ruske zastave.
Nove ukrajinske vlasti su na to odgovorile tako što su stavile policiju u stanje povišene spremnosti.
U gradu Simferopolju na Krimu je juče poginulo dvoje ljudi u sukobu između tatarskih i ruskih demonstranata, od kojih prvi podržavaju novu vlast u Kijevu, dok je drugi ne priznaju.
Moskva: Držaćemo se sporazuma s Ukrajinom o crnomorskoj floti
MOSKVA – Moskva će se držati sporazuma koji se odnose na rusku flotu baziranu na Crnom moru u ukrajinskom regionu Krima, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, nakon što je vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika jutros upozorio ruske snage da ne napuštaju svoju pomorsku bazu na Krimu.
„U vezi sa izjavama o tome da Rusija krši sporazume o svojoj floti na Crnom moru, saopštavamo da se u sadašnjoj teškoj situaciji ruska crnomorska flota striktno pridržava pomenutih sporazuma”, javile su ruske agencije, prenoseći reči portparola Ministarstva spoljnih poslova.
„Oklopna vozila crnomorske flote kreću se potpuno u skladu sa sporazumima koji se odnose na bazu”, saopštilo je Ministarstvo, bez daljeg preciziranja, preneo je AFP.
Privremeni predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov je ranije danas rekao da će svaki pokret ruskih trupa izvan njihovih baza na Crnom moru „biti smatran vojnom agresijom”, nakon što su jutros u krimskoj prestonici Simferopolju naoružani ljudi zauzeli zgrade regionalne vlade i parlamenta i istakli ruske zastave.
Rusko ministarstvo odbrane je juče saopštilo da mora da preduzme „bezbednosne mere” na Krimu, gde je ruska crnomorska flota bazirana još od carskog perioda u lučkom gradu Sevastopolj.
Poslanici Rade izabrali Jacenjuka za premijera
KIJEV – Poslanici Vrhovne rade (skupštine) Ukrajine podržali su danas kandidaturu funkcionera partije Otadžbina (Batkivščina) i bivšeg ministra Arsenija Jacenjuka za predsednika ukrajinske vlade, javile su agencije.
Parlament je izglasao i novu vladu Ukrajine.
Za Jacenjukovu kandidaturu glasao je 371 poslanik, od 226 potrebnih, a vršilac dužnosti šefa države i predsednik Rade Aleksandar Turčinov potpisao je naknadno ukaz o njegovom postavljenju za premijera.
Jacenjuk je bio jedan od vođa protesta na Trgu nezavisnosti (Majdanu nezaležnosti) u centru Kijeva.
On je u ranijem sazivu Rade od decembra 2012. godine bio šef poslaničke grupe Otadžbina, od novembra 2001. godine do kraja 2002. i zatim od septembra 2005. do avgusta 2006. bio je ministar privrede, od marta do decembra 2007. šef ukrajinske diplomatije, posle čega je do 2008. bio na čelu Rade.
Jacenjuk je danas u skupštini rekao da je bezbednost ukrajinskih građana „pitanje broj jedan” za vladu, kao i da je državna kazna prazna i da zemlju čekaju „neverovatni problemi”.
Prema njegovim rečima, državni dug dostigao je 75 milijardi dolara a zlatne rezerve pale su za poslednjih tri godine sa 37 na 15 milijardi dolara.
„Neznano kuda otišlo je 37 milijardi dolara u vidu kredita”, rekao je Jacenjuk i dodao da na jedinstvenom računu trezora ima 4,5 miliona dolara, preneo je Itar-Tas s.
Jacenjuk je rekao da buduća vlada neće obećavati brzo poboljšanje ekonomske situacije.
Ruska agencija prenosi i da je Jacenjuk rekao da Ukrajina i Rusija treba da grade nove odnose, pozivajući Moskvu da ne „podržava separatiste” i svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča.
„Želimo da Ukrajina bude pouzdan partner koji želi dobro Rusiji. Mi želimo da i Rusija bude takav partner Ukrajini”, dodao je on.
Jacenjuk je rekao i da Ukrajina „koristi sve zakonske ustavne metode za očuvanje teritorijalne celovitosti zemlje”, i obratio se stanovnicima Krima.
„Mi smo jedan ukrajinski narod, zajedno ćemo pobediti, naše jedinstvo zalog je uspeha ukrajinske države”, rekao je on.
Prema statistici koju prenosi ruska štampa, zvanično Rusa na Krimu ima 58,5 odsto, Ukrajinaca 24,3 odsto a Tatara 12,1 odsto, dok se smatra da realno Rusa ima 1,5 miliona.
Agencije
objavljeno: 27.02.2014
Pogledaj vesti o: Facebook
