Izvor: Politika, 11.Maj.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni podaci kao javno dobro
CIA pristupa informacijama korisnika Fejsbuka, Gugla i Jahua pomoću specijalno dizajniranih interfejsa
Na Fejsbuku je najsveobuhvatnija baza podataka na svetu o ljudima, njihovim vezama, međusobnim komunikacijama, rođacima, s punim imenima i adresama. I sve se to nalazi u SAD, dostupno američkim obaveštajnim službama preko specijalnog softvera. Da li to znači da Fejsbukom upravljaju američki obaveštajci? Oni prosto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu da vrše pravni i politički pritisak, a ovima je skupo da predaju arhivirane podatke jedan po jedan, pa su automatizovali proces, izjavio je nedavno Džulijan Asanž u intervjuu čiji je snimak postavljen na sajtu televizije „Raša tudej”.
Optužbe nisu usmerene samo na Fejsbuk, već i na Gugl i Jahu. Osnivač Vikiliksa tvrdi da Centralna obaveštajna agencija (CIA) pristupa njihovim podacima pomoću specijalno dizajniranih interfejsa, programa koji stupaju u kontakt sa bazama podataka.
U komentarima na ovu vest prednjače oni u kojima se podseća da „svako ko se iole razume u tehnologiju odavno zna da je Internet sredstvo za upravljanje i manipulisanje ljudima”.
Većina korisnika Interneta bezbrižno ćaska, razmenjuje poruke i postavlja fotografije, zanemarujući činjenicu da je život koji svako od nas vodi na Fejsbuku i Internetu u potpunosti na raspolaganju policiji ukoliko posumnja da smo prekršili zakon.
I najstroža zaštita privatnosti važi sve dok službe reda i zakona ne zatraže podatke. A kada zatraže te informacije mogu da dobiju doslovno sve: liste prijatelja, statuse na „zidu”, fotografije, video-snimke, privatne poruke, adrese sa kojih ste se uključili...
Poznato je da se policija, ali i privatna lica u građanskim parnicama, tragajući za dokazima, sve češće oslanjaju na kompanije kao što je Fejsbuk. Neke od njih, poput američke telekomunikacione kompanije „Sprint”, priznale su da su napravile specijalne interfejse za vladine agencije, jer su im godišnje stizali milioni zahteva. U pitanju su programi koje policija može da koristi uz sudski nalog.
U ovoj međunarodnoj raspravi o privatnosti podataka nije „prozvan” Tviter, servis za razmenu kratkih poruka zbog kojeg je njegova organizacija imala problema. Početkom godine, američko ministarstvo pravde je poslalo sudski nalog Tviteru, zahtevajući da preda informacije sa profila aktivista koji su navodno imali veze sa Vikiliksom.
J. Kavaja
-----------------------------------------------------------
Fejsbuk: ne reagujemo na pritisak
Osnivač Vikiliksa tvrdi i da američkim obaveštajcima sudski nalog nije potreban, jer je pod pritiskom taj proces automatizovan, što u Fejsbuku najoštrije negiraju: „Ne reagujemo na pritisak, već na redovan pravni postupak. Još nijednom nismo pod pritiskom predali podatke. Borimo se svaki put kad verujemo da pravni postupak nije opravdan”.
objavljeno: 11.05.2011
Pogledaj vesti o: Facebook
