Izvor: Blic, 20.Maj.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevodilac
Pre par dana videla sam jedan od statusa na Fejsbuku „Molim televiziju Avala da zaposli prevodioca za engleski jezik za pojedine voditelje“. Pomislila sam da je neka šala u pitanju, ali mi je nakon toga stigao mejl sa klipom sada poznatim kao “New Now”. I iskreno, moja prva reakcija je bila - šta? Ali to ne kažem da bih ponizila nekog ili sada raspravljala o tome da li je to zaista bio lapsus ili je voditeljka iz neznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prevela ime grada na engleski jezik, jer to zaista nije nešto što me zanima.
Mnogo bitnije od toga je da se svakodnevno potkrade puno takvih „lapsusa” u novinama, što političari ne znaju padeže, što nam diplomate govore mnogo gori jezik od onog koji je upotrebila dotična voditeljka, a pojedini konzuli počinju rečencu sa „ej, da ti ja kažem, bre”. I što je sve to slika jedne zemlje u kojoj se takve greške, lapsusi, slučajnosti već decenijama talože. I na kraju postanu uzrečice i deo svakodnevnog života, pa se na takve stvari i naviknemo. Baš kao što je i sama voditeljka priznala da je to „izgovorila baš spontano” u programu.
I što je najgore, sve se to nekako podvede pod šarm, zanimljivost ili „zabavu miliona”. Samo da se ljudima skrene pažnja sa bitnijih stvari: lošeg standarda, visokih računa, a da, i jako lošeg obrazovanja.
Ali da bi nešto bilo zanimljivo, treba da bude drugačije, treba da nas nasmeje, ili zaista natera da razmislimo, da se divimo ili ostanemo bez daha. Sigurno ne treba da pokrijemo lice i zapitamo se: Pa da li je to stvarno moguće?
Belo: Još jedan vikend je pred nama, pa bez obzira na vremenske prilike, prošetajte do obližnjeg parka. Tamo nema nikog ko može da vas uznemirava. Naravno, bez kompjutera i telefona.
Crno: I kad se vratite iz neke takve šetnje, molim vas - oprezno sa daljinskim upravljačem.
