Izvor: Prva.rs, 18.Dec.2013, 18:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prednosti i nedostaci društvenih mreža?
1. MANJI GENERACIJSKI JAZ
Jaz između dece i roditelja postoji u svakoj generaciji. Zbog brzog napredovanja tehnologije logično bi bilo da je generacijski jaz najveći do sad. Međutim, pokazalo se da je situacija potpuno drugačija.
Kako bi pratili svoju decu i razumeli njihove svetove, roditelji su se aktivirali i u digitalnom svetu. Tako što su prijatelji sa svojom decom u virtuelnoj stvarnosti, najviše učestvuju u njihovim životima. ‘’Moja mama ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << fejsbuk, tviter i instagram. Na fejsbuku smo prijatelji, a na instagramu se pratimo. Na tviteru se ne pratimo, jer tu najčešće pišem statuse vezane za neki događaj, ljubav ili kada se iznerviram’’, kaže Lana Kosanović, učenica.
2. ZAPOSTAVLJENA DIREKTNA KOMUNIKACIJA
Istina je da je tehnologija ljudima olakšala komunikaciju i ubrzala dolazak do informacija. Međutim, učinila je da direktan kontakt i komunikacija između ljudi budu zapostavljeni.
"Tehnologija je doprinela ovom otuđenju među ljudima koje postoji. Sigurno ste primetili da kada mladi ljudi izlaze svi u svojim rukama imaju mobilne telefone, laptopove i tablet. I iako se nalaze u društvu oni radije komuniciraju putem tih uređaja’’, smatra Vesna Rašković, profesor istorije u Petoj beogradskoj gimnaziji. Đaci su se složili sa svojom profesorkom, ali moderni načini komunikacije su bliži i zanimljiviji njihovoj generaciji. "U jednom periodu kada sam obrisala Fejsbuk profil na par meseci, provodila sam dosta više vremena sa svojim roditeljima. Sada kada opet imam Fejsbuk profil, čim dođem kući odem u sobu i uključim kompjuter’’ kaže Nađa Petrović učenica.
3. MENJANJE JEZIKA
Kako se menja način komunikacije, tako se menja i naš jezik. Mlade generacije dopunjuju razgovore žargonskim jezikom, ali i tuđicama, koje su naučili kotristeći internet.
Žargonski izrazi sve više utiču na starije ljude koji ih okružuju, pa su i oni počeli da ih koriste. "Često mi se desi da u toku razgovora sa ozbiljnim ljudima, počnem da koristim žargonske izraze koje sam naučila radeći sa decom. Dešava se i meni da kažem njihovu omiljenu frazu "nemoj da me smaraš’’, jer je taj žargonski jezik postao svakodnevni jezik kojim govorim" izjavila je Gordana Nikolić, psiholog. Česta upotreba interneta i stranih reči čine da se naš jezik u svakodnevnoj upotrebi polako gubi.
Pogledaj vesti o: Twiter
