Izvor: Kurir, 08.Apr.2010, 07:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PREVARA DECENIJE - Lažna bolest lažne bebe!

BEOGRAD - Hajde da skupimo 145.000 evra za prevarante!

Na nekoliko domaćih sajtova, kao i na najpopularnijoj globalnoj mreži za druženje Fejsbuk, nedavno se pojavila molba za pomoć 18-mesečnom S. B., navodno obolelom od nepoznatog virusa koji ga je prikovao za krevet. U apelu se navodi da teško bolesnog dečaka može da spase još samo operacija u Pekingu, koja košta 145.000 evra, pa se zato pozivaju svi ‘’dobronamerni ljudi da pomognu koliko god mogu’’ uplatama na >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << otvorene žiro račune.

Zvučalo bi potresno da na hrvatskom sajtu www.dalje.com ne postoji dve godine star apel u kojem se, na bukvalno isti način, opisuje dijagnoza izvesne Ksenije Rajko i navodi da je njen jedini spas takođe operacija u Pekingu, koja, međutim, košta skoro tri puta manje od dečakove - 50.000 evra. Zapravo, jedina razlika, osim količine novca potrebne za zahvat u Kini, jeste to što je jedan tekst napisan na ekavici, a drugi na ijekavici.

U svom apelu za pomoć oni koji se predstavljaju kao porodica 18-mesečnog S. B. nisu prezali ni od toga da kao lekara koji je predočio da za obolelog dečaka ipak ima spasa navedu majora dr Aleksandra Radunovića, inače ortopeda VMA. Oni su u svom pismu na internet stranici www.sbojovic.org naveli da im je upravo doktor Radunović ‘’otvorio oči’’ i objasnio da je jedini spas presađivanje matičnih ćelija u jednoj pekinškoj klinici.

Doktor s VMA

Šta kažu na VMA? Nikad čuli!

- Major dr Aleksandar Radunović nema nikakve veze s porodicom Bojović niti s tekstom koji se nedavno pojavio na internetu i odgovorno tvrdimo da je njegovo ime zloupotrebljeno. Štaviše, ova ustanova nema pacijenta S. B. tog uzrasta i na virusologiji do sada nije urađen nijedan test koji je porodica Bojović navela u svom apelu - tvrdi za Kurir portparol ove institucije Elizabeta Ristanović.

Dobro, ali mora da ima makar neke istine u čitavoj priči. Ima, ali evo kako ona glasi: stručnjaci s VMA objasnili su nam da se presađivanje matičnih ćelija zaista radi u pekinškim klinikama, ali da je cena ovog zahvata čak petostruko niža u odnosu na sumu navedenu u apelu.

- Suma od 145.000 evra za operaciju u Pekingu je nerealno visoka. Ovakav zahvat jeste skup, ali košta oko 30.000 evra - rekao nam je jedan od najuglednijih ljudi iz ove bolnice.

Banka

U OTP banci, u kojoj je otvoren žiro račun za uplatu donacija, pokušali smo da saznamo koliko je novca do sada uplaćeno na ime lečenja S. B., kao i da li će i na koji način ljudi koji su uplatili donacije biti obeštećeni ukoliko se ispostavi da je posredi prevara.

- OTP u svim segmentima poslovanja poštuje propise i, u skladu s tim, na isti način postupa pri otvaranju i vođenju računa. Saglasno odredbama koje se odnose na bankarsku tajnu, podaci o klijentima banke mogu se saopštiti trećim licima samo u zakonom predviđenim slučajevima - rečeno nam je kratko u ovoj banci.

A šta kaže Slobodan Bojović, osoba koja se predstavlja kao otac obolelog S. B., i do čijeg je broja mobilnog telefona Kurir došao:

- Duboko sam ganut i potresen što želite da o meni i mom bolesnom sinu napišete priču. Međutim, ovih dana sam u ogromnoj gužvi i obavezama, tako da u naredna dva dana sigurno neću moći da svratim do vaše redakcije.[ antrfile ]

Ne nasedajte!

Kao “veliki prijatelji” ljudi koji vode akciju “Apel za pomoć S. B.” navedeni su sledeći internet sajtovi: www.krajinaforce.com/, www.obrenovac.biz, smeh-do-suza.com, www.baneprevoz.com, www.domaci.de, www.srpskaanalitika.com, www. snp1389.rs, izdavanje.com, www.ns-tuning.com, www.evropesma.org, www.tvorac-grada.com, www.kosovofront.ru, www.beli-orlovi.com, shop.011shop.rs i www.srbijazemljaheroja.com. Na nekim od ovih sajtova objavljen je “Apel za pomoć S. B.”.

RAZGOVOR 1

Redakcija Kurira, 6. april, 11.32

 Dobar dan. Da li je to gospodin Bojović?

- Da, ja sam.

 Ovde Radmila, novinarka Kurira. Pročitali smo da je vaš sin mnogo bolestan i želeli smo da pomognemo tako što bismo napisali priču o njemu i pozvali čitaoce da pomognu.

- Jao, pa vi ste divni. Baš me je ganulo što ste spremni da pomognete. Stvarno nemam reči, divni ste, puno vam hvala.

 Hoćete li da se danas nađemo, da dođete u redakciju ili negde u gradu, pa da to već danas obavimo.

- Danas i sutra imam mnogo obaveza, ali javiću vam se na ovaj broj kad budem mogao.

U redu, nazovite pa da napišemo apel za malog Strahinju. Nadam se da će pomoći.

- Javiću se ja vama, hvala puno.

(Kraj razgovora)

RAZGOVOR 2

Redakcija Kurira, 7. april, 16.15

- Halo, dobar dan, neko me je zvao sa ovog broja

 Dobar dan, ja sam vas zvala, ja sam novinarka Kurira. A vi ste Slobodan Bojović?

- Da, ja sam, izvolite.

Sa vama smo razgovarali juče povodom vašeg sina?

- Niste, ja nemam sina, telefon je bio kod mog brata, možda ste pričali s njim.

Vaš brat ima bolesnog sina?

- Nema. Nemamo ni on ni ja.

Ali, nama se neko juče javio na ovaj broj telefona i rekao da je njegov sin Strahinja Bojović i da želi da dođe do redakcije da uradimo priču...

- Ne znam. To možda ima veze sa internetom, sa onim zbog čega me je i policija ispitivala.

Mislite na apel za pomoć Strahinji Bojoviću, koji se nalazi na nekoliko sajtova? Je l’ ste to vi postavili?

- Na šta tačno mislite? Možete da mi date adresu tog sajta?

Adresa je http://sbojovic. org, pa vi pogledajte.

- Važi, pogledaću i javljam vam se za nekoliko minuta.

U redu.

(Kraj razgovora)

RAZGOVOR 3

Redakcija Kurira, 7. april, 16.23

- Halo, dobar dan ponovo.

 Dobar dan, Slobodane. Jeste pogledali? Je l’ vam za to smeštaju?

- Za to! Nisam ja. Nemam ja veze sa tim. Mislim da mi to pakuju hakeri. Nedavno sam želeo da na internetu postavim svoju priču “Ispovest jednog hakera” i mislim da mi se sada svete zbog toga.

 Ko to?

- Pa ti hakeri!

A odakle ste vi? Zvučite kao da ste iz Srema.

- Iz Vojvodine sam, okoline Novog Sada. Nije važno odakle sam tačno.

Možemo li da dobijemo vaš broj fiksnog telefona, čisto ako vam brat opet uzme mobilni?

- Nema potrebe, javljaću se na ovaj broj.

(Kraj razgovora)

RAZGOVOR 4

Redakcija Kurira, 7. april, 18.12

- Halo, ponovo je Slobodan. Sad sam pričao sa svojim advokatom i rekao mi je da vas pitam nekoliko stvari. Prva je odakle vam moj broj telefona, druga je kako se tačno zovete i prezivate i treća je kako ste našli apel za pomoć na internetu.

Na prva dva pitanja ne mogu da vam odgovorim. Apel sam našla na sajtu Srbija zemlja heroja. Zašto me sve to pitate?

- Zato što spremam krivične prijave, ovo više nije šala.

 Protiv koga?

- Pa, ima tu i policajaca, umešan je i jedan policijski inspektor. Sećate se kad su prošle godine hakeri upali na sajt Vlade Srbije? E, to nisu bili Albanci, već neki policajci, koje sam nameravao da prijavim. Onda su mi upali u stan, terali me da počnem da radim za njih, što sam ja odbio. Od tada me maltretiraju...

 Kad sam vas pozvala, prvi put ste videli sajt?

- Da, prvi put tada. Video sam da je sajt postavljen pre oko mesec dana. Mene je otprilike u to vreme neko zvao i rekao mi: ‘’Dečko, za mesec dana bićeš uhapšen’’ i spustio slušalicu...

 Čekajte, pa što se onda pre dva dana neko javio na vaš telefon i rekao da je otac S. B. i da će doći u redakciju?

- To je bio moj brat. Uradio je to da mi pomogne. Znao je da me neko prati i da imam probleme, pa je to rekao.  

(Kraj)

SLUČAJ KSENIJE RAJKO - Tekst sa hrvatskog sajta: www.dalje.com iz 2008. godine

Nepoznati virus prikovao je Kseniju Rajko, majku dvoje djece, za krevet, a obitelj nema 50.000 eura za presađivanje matičnih stanica.

Teško bolesnoj Kseniji Rajko iz Višnjana kineski su liječnici dali novu nadu. Naime, 36-godišnja majka dvaju malodobnih sinova već je tri i pol godine potpuno prikovana za krevet i ovisna o tuđoj njezi. Nažalost, za njezinu bolest, čija je službena dijagnoza: Tetraparesis praecipuae paraplegija spastica Leucomyelopathia medullae spinalis, dosadašnjim liječenjem u domaćim ustanovama nije postignuto poboljšanje.

- Rekli su mi da sam preboljela tešku virusnu upalu leđne moždine. Virus je oštetio moždinu pa zato impulsi ne prolaze. No, iako su me testirali na sve poznate viruse, od kojih se najviše spominjao mielitis, svi su nalazi bili negativni - kaže Ksenija Rajko, dodajući da ima debeli fascikli dokumentacije, no kako je oboljela od još ne otkrivenog virusa, nije postojala ni mogućnost izlječenja.

No, nada se pojavila kada je barba Mario Ukušić na internetu pronašao da bi presađivanje matičnih stanica Kseniji možda moglo pomoći, no veli Ksenija, tu operaciju rade svega tri bolnice u svijetu i jako je skupa, a tijekom ovih godina bolovanja došli su do ivice egzistencije.

- Liječnici su u Portugalu imali uspjeha u 30 posto slučajeva, u Australiji kod svega pet posto, a u Kini čak kod 60 posto operacija. Pričala sam i s mamom Sergeja F., koji je išao na operaciju u Portugal i danas je na nogama, no liječnici u Portugalu operaciju izvode samo kod mlađih osoba te ako povreda leđne moždine nije veća od dva centimetra. U mom slučaju se ne radi o povredi, već o bolesti - priča Ksenija. Iako suočeni s brojnim teškoćama, obitelj nije odustala te su potom kontaktirali i Neurološku akademiju i Institut za neuroregeneraciju i funkcionalni oporavak u Pekingu.

SLUČAJ 18-MESEČNOG DEČAKA - Tekst sa sajta sbojovic.org

”Nepoznati virus prikovao je Strahinju Bojovica, nasega sina od 18 meseci, za krevet, a porodica Bojovic nema 145000 EUR za presadivanje maticnih stanica.

Tesko bolesnom Strahinju Bojovic kineski su lekari dali novu nadu. Naime, 18-to mesecni Strahinja vec je 2 meseca prikovan je za krevet i nema svu slobodu ovoga sveta koju je imao pre opakog virusa. Nazalost, za njegovu bolest, cija je sluzbena dijagnoza: Tetraparesis praecipuae paraplegija spastica Leucomyelopathia medullae spinalis, dosadasnjim lijecenjem u Beogradu na VMA nije postignuto poboljsanje.

- Rekli su nam da je Strahinja oboleo od teske virusne upale ledjne mozdine. Virus je ostetio mozdinu pa zato impulsi ne prolaze. No, iako su ga u VMA testirali na sve poznate viruse, od kojih se najvise spominjao mielitis, svi su nalazi bili negativni, iako imamo debele fascikle dokumentacije, ali kako je oboleo od jos ne otkrivenog virusa, niti kako ga je dobio, a jos manje da ima mogucnost izljecenja.

Nada se pojavila kada je Major dr Aleksandar Radunovic - ortoped na internetu pronašao da bi presadivanje maticnih stanica Strahinji moglo pomoci, tu operaciju rade svega tri bolnice u svetu i jako je skupa, a tokom ovih godina bolovanja dosli su do ivice egzistencije.

- Lekari su u Portugalu imali uspeha u 30 posto slucajeva, u Australiji kod svega pet posto, a u Kini cak kod 80 posto operacija.

Major dr Aleksandar Radunovic - ortoped nam je rekao da je nedavno Sergej F., koji je išao na operaciju u Portugal i danas je na nogama, ali lekari u Portugalu operaciju izvode samo kod mladih osoba te ako povreda ledjne moždine nije veca od dva centimetra. U našem slucaju se ne radi o povredi, vec o bolesti. Iako suoceni s brojnim teskocama, Major dr Aleksandar Radunovic - ortoped nije odustao pa je potom kontaktirao i Neurolosku akademiju i Institut za neuroregeneraciju i funkcionalni oporavak u Pekingu.”

Nastavak na Kurir...