Izvor: Kurir, 20.Nov.2013, 07:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

POTOMCI: Virus neandertalaca pronađen u ljudima!

Moguće je da su virusi, koji su postali sastavni deo našeg DNK, odgovorni za mnoge smrtonosne bolesti danas, uključujući rak i sidu

OKSFORD - Mutacije.

Naučnici s Univerziteta u Oksfordu u DNK modernih ljudi otkrili su 500.000 godina stare viruse, kojima su naše pretke zarazili neandertalci. Oni pripadaju takozvanim endogenim retrovirusima (ERV), koji su čvrsto utisnuti u naš DNK, a verovatno su povezani s nastankom raka i side, pa ih je tako veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << važno ispitati.

Otpadni DNK

Homo sapijens - današnji čovek - tokom jednog perioda u Evropi živeo je rame uz rame s neandertalcima i denisovcima. Činjenica da delimo virus s izumrlim jedinkama druge vrste najnoviji je dokaz da imamo zajedničkog pretka.

Oko osam odsto ljudskog DNK sačinjeno je od ERV, koji su sekvence tog molekula što su virusi ostavili u njemu, a prenosili su se kroz generacije. Oni čine deo 80 odsto našeg genoma, koji je zaradio ime „otpadni DNK“ jer se nekada smatralo da nema nikakvu funkciju. Sada naučnici znaju da to nije istina, ali se ime zadržalo.

- Ne bih to nazvala otpadom samo zato što ne znamo koje sve funkcije obavlja. U nekim okolnostima dva „otpadna“ virusa mogu da se ukombinuju i tako izazovu bolest, što smo mnogo puta imali prilike da vidimo kod životinja. Već je pokazano da ERV mogu da izazovu rak - kaže Gikas Magiorkins, profesor sa Oksforda.

Ključ za lečenje

On dodaje da je ispitivanje drevnih virusa i njihovih mutacija ključno u lečenju ovih oboljenja.

- Očekivano je da se virusi koji nemaju negativno dejstvo prošire i zaraze većinu ljudske populacije jer nema evolutivnog pritiska na njih, niti se organizam od njih brani. Ukoliko se ipak pokaže da su manje uobičajeni nego što očekujemo, to može da dovede do zaključka da su upravo oni odgovorni za povećanu smrtnost jer izazivaju mnoge bolesti, uključujući rak - rekao je dr Robert Belšo sa univerziteta u Plimontu.

(M. J.)

Poreklo jezika

NEANDERTALCI PAMETNI KAO LJUDI?

Naučnici iz Holandije tvrde da je poslednji zajednički predak homo sapijensa i neandertalaca, koji je živeo pre 500.000 godina, delio govor i jezik s današnjim čovekom. Prema njihovom mišljenju, jezik je čak 10 puta stariji nego što su naučnici do sada verovali. Istraživanje holandskog instituta „Maks Plank“ nagoveštava da su neandertalci bili mnogo sličniji nama nego što se ranije mislilo. Naime, ne samo što nisu bili varvari i siledžije već se njihove kognitivne mogućnosti i nivo kulture i te kako mogu porediti s onim koje smo mi, homo sapijensi, imali u to vreme. Tvrdnje holandskih stručnjaka suprotstavljene su mišljenju mnogih lingvista da se jezik iznenada razvio zahvaljujući rapidnim genetskim mutacijama.

ČINJENICE

NEANDERTALCI

- Ostaci neandertalaca otkriveni su prvi put 1856. u Nemačkoj

- Sa modernim ljudima dele 99,5-99,9 odsto DNK

- Izdvojili su se od hajdelberškog čoveka pre 500.000-300.000 godina, a nestali su pre 30.000

MODERNI LJUDI

- Homo sapijens vodi poreklo iz Afrike, od hajdelberškog čoveka

- Anatomski je nastao pre oko manje od 200.000 godina

- DNK dokazi pokazuju da se mešao s neandertalcima, koje je zatim istrebio

DENISOVCI

- Njihovi ostaci otkriveni su tek 2010. godine u Sibiru

- Živeli su pre oko 41.000 godina i moguće je da su se mešali i s neandertalcima i s ljudima

- Zbog malo ostataka skoro se ništa ne zna o njihovoj anatomiji

Nastavak na Kurir...