Izvor: Blic, 26.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz i zbog „Fejsbuka“
Korišćenje „Fejsbuka" i četovanje će ubuduće biti kažnjavano sa 50 do 150 evra odbijanja od plate, pa i otkazom, a tri uzastopna kašnjenja na posao sa 100 do 150 evra manjom platom ili otpuštanjem, navodi se u pravilniku na oglasnoj tabli jedne novosadske televizije, koji je frapirao zaposlene s prosečnom platom od 20.000 dinara.
Novčano kažnjavanje zbog povrede discipline, iako prilično rasprostranjeno, po nepisanom pravilu u Novom Sadu nije prelazilo petinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plate i primenjivalo se, uglavnom, za ponovljene prekršaje: kašnjenja, neljubaznost ili gubitak opreme.
- Na naše plate od 15.000 do 20.000 dinara, iznosi od 50 ili 150 evra nisu kazna već mobing, pogotovo kada nam se kaže da je tome kumovala svetska kriza. I sutradan, valjda nas je gazda video kako kopiramo ovu odluku, usledila je nova: pretnja otkazom ako budemo kopirali i iz preduzeća izneli bilo koju odluku uprave. Posavetovali smo se sa advokatima i shvatili da je jedino rešenje upustiti se dug spor sa neizvesnim ishodom - priča K. R., uz molbu da ime firme ostane poznato samo redakciji. Jer, ovakav prestup mogao bi da joj odnese celu platu.
- Ovako veliki iznosi nisu uobičajena praksa u gradu i ne bi valjalo da ovo postane normalno. Kažnjavanje je do sada pratilo kolektivne ugovore i retko prelazilo 20 odsto od plate. Ono i ima smisla kada se sprovodi temeljno, po pravilima, i kada kažnjeni radnik zna da je kaznu dobio zbog nediscipline, a ne iz nekog drugog razloga - kaže Drago Đokić, predsednik Samostalnog sindikata Novog Sada.
Prema iskustvu Đokića, novčane kazne radnicima izriču se najčešće zbog ponovljenih kašnjenja na posao ili sa pauze. Neki poslodavci pri tom reaguju već na kašnjenja od pet minuta, a neki tek posle „15 akademskih". Uobičajeno je, napominje on, da kazna dočeka onoga ko je zakasnio triput zaredom, i to u svim firmama, bilo državnim ili privatnim.
- Gubitak alata na terenu, aljkavost na izvršenju zadatka, neljubaznost prema klijentima, sve su to prekršaji discipline zbog kojih će naši radnici dobiti novčanu kaznu do 30 odsto. Naravno, pre toga ćemo temeljno proveriti navode pritužbe. Moramo voditi računa o tome kako bismo ostali u poslu - kaže Mirko Jeftović, portparol „Stana".
U privatnim firmama od plate se odbija najpre zbog neljubaznosti ili oglušivanja o pravila oblačenja. Pogotovo u trgovini. U bankama, izostavljen osmeh tokom ugovaranja kredita može da izazove novčanu destimulaciju. Pa, ipak, tvrde u „Vojvođanskoj banci", u njihovoj firmi nikad, a u celom sektoru retko se pribegava novčanom kažnjavanju. Za razliku od njih, u megamarketima čak i zaboravljeno „dobar dan" može da košta 10 odsto plate.
- Pripremamo pravilnik koji predviđa da se i zdravstvenim radnicima za povrede kvaliteta rada određuju kazne. Čak će, za potrebe rešavanja ovakvih žalbi, biti formirana i posebna komisija pri upravi - kaže Olga Ješić, portparol Doma zdravlja.
I svi naši sagovornici se slažu: kazne i destimulacije mora biti, jer jedan radnik koji krši disciplinu može da izazove problem u celom odeljenju. Ipak, mora se imati na umu da mogu da izazovu i kontraefekat.
Kazne imaju efekta ako su jednake za sve
- Destimulaciju bi trebalo primenjivati kada se prekršaj ponavlja ili se nalazi na skali težih, u skladu sa pravilnikom. Uvek mora biti obavljen razgovor sa radnikom, da se čuju i njegovi razlozi, i odluke se moraju sprovoditi dosledno, kako bi radnici znali da se one donose zarad uspeha firme, a ne ličnog hira. Njima podjednako mora podlegati i menadžment i kafe kuhinja. Izmene u pravilniku nikada se ne smeju donositi naglo. U suprotnom, destimulacija neće imati efekte, već će postati sredstvo za zastrašivanje i mobing radnika - kaže i Emilija Stanković, HR menadžer.
