Izvor: Luftika.rs, 06.Okt.2022, 19:13
On je bio faca iz DB-a, svoju silu je dokazivao nad ćerkom od 10 godina i svi su ćutali
Od kako je Srbiju potreslo užasno ubistvo dvogodišnje devojčice u Vršcu, društvenim mrežama se sve češće šire ispovesti žena koje su godinama trpele nasilje za koje su institucije znale, ali niko nije reagovao.
U slučaju, nesrećne devojčice, ubio ju je otac, nasilnik od ranije poznat policiji. Čovek za koga je nadležni Centar za socijalni rad procenio da je pretnja samo za majku ali ne i za Petru. Udavio ju je u kofi vode dok je bila s njim određenog dana za viđanje (4. oktobar).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << />
Podstaknuta ovim svirepim zločinom, na svom Fejsbuk profilu oglasila se i Ema Bednarž, koja je opisala sopstveno iskustvo odrastanja sa ocem nasilnikom, naočigled okoline, zakona i pravde.
Sestra je poginula u 12. godini pa nije stigao da je ubije
– Otac je majci pustio poruku gde je napisao šta će učiniti. Nadležni organi nisu preduzeli ništa, naprotiv, uprkos svim indikacijama Centar za socijalni rad u Vršcu je dozvolio da otac viđa dete bez supervizije i time predstavlja direktnog saučesnika u ovome – piše Ema u objavi.
Potom je podelila sopstveno, potresno iskustvo u kojem je samo sticajem okolnosti uspela da izbegne Petrinu sudbinu.
P.S. Moja majka je u procesu svog razvoda puno puta dobila slične poruke od mog oca. Da će nas, mene i moju sestru ubiti, da bi joj se osvetio. Sudbina ga je preduhitrila, moja sestra je poginula u svojoj 12. godini. Ja sam bežala od kuće nekoliko puta. Prvi put sa 10 godina. Državna bezbednost za koju je radio me je pronašla posle nedelju dana i vratila njemu. Nisi obraćali pažnju na vidne modrice, hematome i podlive po mom celom telu. Bilo je jasno da nisam obesno dete koje beži od kuće jer mu tata nije kupio bickl. Bez ikakvog razgovora sa mnom, mojom majkom, Zaječarski centar za socijalni rad je slegnuo ramenima, rekao mojoj majci da se plaši mog oca i potpisao odluku da se vratim tamo. Poslednji put sam pobegla sa 15. Pretnjom direktorki zaječarske gimnazije nisam dobila kopiju svojih svedočanstava (i ona ga se plašila) i srednjoškolsko školovanje sam nastavila sa nekoliko godina zakašnjenja vanredno, piše Ema u svojoj bolnoj ispovesti.
Lekari me ušivali kući u tajnosti, svi znali i svi ćutali
Menjala je gradove u kojima je živela, dodaje, išla u različite srednje škole u kojima je davala ispite nekoliko puta. Tri godine se krila u vikendici iza Avale, živeći u strahu da ne bude pronađena.
Da me ne bi ubio, ili poslao udbaše da me siluju redom nekoliko njih, kako je voleo da preti. Moj otac je živeo slobodno. Služba u kojoj je radio je to znala. Sve ovo o čemu pišem. Moji učitelji, nastavnici su svakodnevno, a pogotovu na časovima fizičkog gledali povrede koje sam imala svuda po telu. Jednom prilikom zaječarski patolog mi je ušivao glavu kod nas kući, po pozivu, tajno, nisam otišla u bolnicu, nisu mi snimili glavu, sutra sam otišla u školu. Deo kose bio je obrijan. Niko me ništa nije pitao. Niko nije ni morao. Svi su znali. Govorio mi je da mi to radi jer zna šta moju majku ku*vu najviše boli, boli je da joj povredi dete, a ionako ću i ja jednog dana biti ku*va pa i sama zaslužujem sve to, opisuje Ema.
Ovakvi slučajevi su za ludnicu, mrtvačnicu ili sudnicu
Na stravično nasilje koje je preživljavala, piše, i okolina i institucije ostali su nemi.
Ponavljam, svi su znali: njegovi uvaženi prijatelji advokati i doktori, njegove kolege iz službe, moji nastavnici, Centar za socijalni rad, pa čak i tadašnje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku kome je mama pisala. Odgovor nezvanični, telefonom (zvanični moja majka nikad nije dobila) bio je: „Nažalost ovakvi slučajevi rešavaju se u ludnici, mrtvačnici ili sudnici. Svakako za dete bude prekasno.“Ja sam (ga) nekako preživela“, napisala je Ema u potresnoj objavi a mi vam prenosima i originalnu poruku odnosno komentare koji su usledili:
Izvor: Blic
Suzana je dobila jeziv snimak, Marko je pričao o ubistvu ćerkice. Tu je i crvena kofa u kojoj ju je udavio
