Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinska fotografija – medij koji nestaje?
Poslednjih godina, s razvojem digitalnih fotoaparata i mobilnih telefona i rađanjem sajtova poput Instagrama, Flikera i društvenih mreža Fejsbuk, Tviter, profesija fotoreporter nestaje pred najezdom fotografa-amatera koji su srećni da za male pare prodaju svoje fotke dece, zalazaka sunca ili demonstranata na Trgu Taksim.
I dok u svetu najbolji fotoreporteri i dalje uspevaju da prežive radeći ono što vole i znaju jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ozbiljni mediji, povremeno, ipak odluče da pošalju svog fotografa na mesto događaja kako bi „u slici” zabeležio trenutak – poput žene u crvenoj haljini sa nedavnih protesta u Turskoj ili fotografija muškarca ispred tenkova na Tjenanmenu i dece koja beže posle bombardovanja napalmom u Vijetnamu –u Srbiji fotografija „ne da je u zapećku većje u ozbiljnom minusu”.
Razlog za to, kažu sagovornici Tanjuga,iskusni fotoreporteri i stručnjaci za fotografiju,nije razvoj digitalne fotografije koliko sveopšta nebriga za profesiju za koju je neophodan talenat, disciplina, rad ali pre svega ljubav.
–Sve nas povezuje ljubav prema fotografiji i sticajem srećnih okolnosti plaćeni smo da se bavimo svojim hobijem –kaže Aleksandar Stanković, iskusni fotoreporter koji je radio kako za strane medije tako i za domaću štampu.
Problem s novinskom fotografijom je, kaže on, što u našim medijima ona služi da popuni praznine u novinama. Ne postoji profesija urednik fotografije, urednik fotografije je sada dispečer koji se bavi svime samo ne svojim poslom. Novinari ne znaju šta je fotografija i potrebno je i njih tome podučiti, smatra Stanković.
Stankovićpripada generaciji fotografa koji su na ovim prostorima radili tokom raspada bivše Jugoslavije i mnogi, mlađi fotografi, danas im zameraju da nisu iskoristili priliku da od fotonovinarstva naprave profesiju, sa utvrđenim merilima, standardima...
Dodatni problem predstavlja stav medija danas da je publika „blago retardirana”i da sesve radi da bi nečija baba mogla da razume vest/fotografiju/prilog.
–Umesto da pođu od pretpostavke da neko ko je kupio novineželi da dobije kompletnu informaciju, na nekom višem nivou a ne sažvakanu na najprostiji način, da ima izvestan koeficijenat inteligencije i da ga interesuje šta se dešava, mediji smatraju da je svaku vest,pa samim tim i fotografiju,potrebno pojednostaviti maksimalno –smatra Darko Stanimirović, fotograf i osnivačfotografskog kolektiva Belgrade Raw.
Stanimirović, koji je i kustos u Artgetu i vodi radionice za fotografe, smatra da je internet revolucija dovela do takozvane snapshot i mobilephone estetike zbog koje gledaoci misle da su amaterske fotografije bebe Kim Kardašijan ili protesta u Turskoj „iskrenije i vernije” od profesionalnih fotografija koje smatraju „lažnim i nameštenim”.
Takav stav olakšao je život urednicima u celom svetu jer ne moraju nekoga da šalju na lice mesta ali je doveo i do kompromisa u smislu kvaliteta.
Stanimirovićsmatra i da fotografi u Srbiji pate od mita o putujućem fotografu koga šalju po svetu da fotografiše i dodaje da toga više nema i da oni koji žele da se bave dokumentarnom/reportažnom fotografijom ne smeju da budu fokusirani samo na jedan region.
To naravno povlači pitanje novca i sredstava u zemlji gde je prosečna plata 300 evra a fotografi zarađuju slikajući venčanja.
Dobitnik nagrade World Press Photo 2013 Nemanja Pančićsmatra da su kultura i obrazovanje, kako gledalaca tako i samih fotografa, ključan faktor i da je neophodno ulagati u te oblasti kroz posebne radionice, druženja s fotografima iz sveta.
–Fotografija ovde ne da je u zapećku većje u debelom minusu. Dve glavne discipline fotografije – portret i reportaža –izumrle su u medijima. Mediji ovde ne žele da ulože u pristojnu opremu za rad ali, iako je fotografija u Srbiji u krizi u smislu logistike i resursa, po talentu, idejama, kvalitetu ne zaostajemo za svetom, kaže Pančić.
„Za ovaj posao potreban ti je talenat, ljubav i samokontrola da istrpišneke stvari”, rekao je Pančićčija je fotografija Milana Ponjigera, dečaka koji je preživeo samoubistvo roditelja u čijem je zagrljaju bio kada su se bacili s terase,dobila nagradu WPP.
Tanjug
objavljeno: 01.07.2013.
.jpg)
