Izvor: S media, 29.Jun.2011, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monaški život na Fejsbuku
Internet podjednako koriste vernici, ali i oni koji veru propovedaju. Sveštenici u kontaktu s vernicima sve češće koriste internet i društvene mreže.
Vernici postavljaju razna pitanja, poput: „Da li mogu da istetoviram lik omiljenog sveca?“, „Smem li da čitam Harija Potera?“ ili „Zašto za vreme arhijerejske službe svi trče tamo-ovamo, popravljajući tepih ispred episkopa?”
MUP i Telenor: Stop pedofilskim sajtovima (VIDEO)
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Fejsbuk grupa optužila policiju za ubistvo, policija negira
Internet ne kvari decu
Cvetković: Internet važan za razvoj privrede
Pogled na monaha ili monahinju u mantiji, koji koriste mobilni telefon, krajem prošlog veka izazivao je nevericu građana. „Pa zar oni smeju to da koriste? Zar nije to suprotno onome na šta su se zavetovali stupajući u monaški čin?“ Danas ta pitanja niko ne postavlja jer je uobičajena pojava da sveštenici i monasi koriste sredstva modernih tehnologija. Komunikacija putem interneta, otvaranje sajtova i Fejsbuk profila među pripadnicima sveštenstva svih verskih zajednica nije samo normalna, već prema mišljenju sagovornika Danasa, i pozitivna pojava ukoliko se koristi na ispravan način.
„Sve nam je dato, ali nam nije sve na korist“, kaže za Danas jeromonah J., koji se nalazi na doktorskim studijama u inostranstvu, a sa svojom duhovnom decom u kontaktu je najčešće putem skajpa.
Estradna umetnica - časno ili ne?
Iako većina estradnih umetnika smatra da je svaka reklama dobra, jedna narodna pevačica ne misli tako, pa se i ona, anonimno, preko sajta, obraća svešteniku.
“Već deset godina radim kao pevačica. Pevam narodnu muziku i uglavnom radim svadbe, rođendane, krštenja i ostala veselja koja ljudi slave kod nas. Moja profesija se od davih vremena smatra nemoralnom, a ženski deo ovog posla se naziva raznim pogrdnim imenima. Od ‘pevaljka’ preko ostalih. Živim od toga, plaćam stan, često razmišljam i da prestanem da radim, ali smatram da su talenti dar od Boga i da to ne bi trebalo da zapostavim. Ne znam šta bih drugo umela da radim, a s druge strane, ja volim svoj posao. Ali, najteže je raditi sa ljudima. A ja uglavnom radim s pijanim ljudima, a alkohol u ljudima izaziva mnogo loše ponašanje.”
Sveštenik joj na to odgovara: “Svaki častan posao je dostojan čoveka. Zabavljati ljude, činiti im bar male radosti, za trenutak ih gledati srećne, saučestvovati u njihovoj radosti ili žalosti, veliko je delo. Pa čak i onda kada se to radi za novac. Ti na sceni treba da odigraš ulogu zabavljača i usrećitelja. Kako ćeš se ti na toj sceni ponašati, umnogome će zavisiti i odnos publike prema tebi. Istina, teško je biti trezan među pijancima, ali ti si profesionalac.”
Internet je mesto gde se pod plaštom anonimnosti mogu postavljati pitanja koja nije lako uputiti sveštenicima „oči u oči“. Tako se na sajtovima u odeljku „pitanja svešteniku“ mogu pronaći i sledeća: „Zašto je svet nepravedan prema meni?”, „Kako postati bolji?”, do konkretnih “Kako da nađem muža/ženu?”, “Da li da oprostim prevaru?”... do onih neobičnih poput: „Da li mogu da istetoviram lik omiljenog sveca?“, „Smem li da čitam Harija Potera?“ ili „Zašto za vreme arhijerejske službe svi trče tamo-ovamo popravljajući tepih ispred episkopa?”
Jedan od vernika zabrinut je za svog dedu, pa pita: „Imam neverujućeg dedu koji je kod nas kao u gostima – ništa ne radi i dosadno mu je. Kako se ponašati prema njemu?“ Na sva ova pitanja “onlajn” sveštenici strpljivo odgovaraju. Za razliku od onih koji ih postavljaju uglavnom anonimno, sveštenici na internetu ne kriju svoj identitet.
(Danas)
