Izvor: Politika, 05.Nov.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molitva u virtuelnoj parohiji
Učesnici virtuelnih sabranja više su povezani sa ljudima sa kojima su svakodnevno na forumu nego sa onima koji dolaze na liturgiju, kaže prezviter Oliver Subotić
Duhovnik okuplja svoja duhovna čeda na skajpu, parohijski sveštenik dostupan na fejsbuku, molitvenik na androidu, vernik dugogodišnji član pravoslavnih foruma. Ništa neobično. Deo crkvenog života odavno se preselio na internet, za vernike on je postao ne samo mesto informisanja, već i mesto okupljanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << virtuelna zajednica. Da li je sledeći korak elektronska crkva? U zapadnom hrišćanstvu virtuelne parohije već postoje, a njihovo osnivanje zatražili su i pravoslavci: stotinak mladih vernika Bugarske pravoslavne crkve zamolilo je svoju patrijaršiju da im naprave virtuelnu parohiju sa pravoslavnim hramom u okviru internet projekta „Drugi život“. Takav koncept, međutim, najveći je mogući promašaj, ističe prezviter Oliver Subotić, upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Srpske pravoslavne crkve, koji je ovu temu razmatrao u svojoj najnovijoj knjizi „Digitalni izazov – Putevi hrišćanstva u civilizaciji binarnog koda“.
– U oba slučaja je reč o izrazito niskom nivou crkvene svesti i nerazumevanju suštine bića Crkve. Cela priča oko elektronske crkve je zapravo ironična, s obzirom na to da u virtuelnim parohijama vernici mogu da se informišu o crkvenom životu, ali im sâm taj život promiče, ako ni zbog čega drugog, onda zato što se ne mogu virtuelno pričestiti. Bilo bi dobro da svaki pravoslavni sajt na naslovnoj strani i na uočljivom mestu ima poziv sa početka Jovanovog jevanđelja „Dođi i vidi!“. Time se jasno daje do znanja da je primaran živ fizički odnos u crkvenoj zajednici. Ta poruka je simbolička, ali veoma važna. Sveštenici treba stalno da ukazuju da pravo znanje nije informisanje, već bogopoznanje, a njega nema van molitve i svete liturgije – ističe prezviter Oliver Subotić.
Imitacija života i paralelna stvarnost kakvu nudi internet potpuno je strana duhu crkve, prenos uživo nikako ne može nadomestiti zajedništvo u liturgiji, ispovest gubi svoju smisao ako je u elektronskoj formi, a ne u direktnom razgovoru sa sveštenikom. To ne znači da crkva zazire od novih tehnologija, naprotiv, ona koristi njihove prednosti kako bi olakšala svoju misiju. Ne zazire se ni od crkvenih foruma i elektronskog kontakta sa vernicima, ali uz oprez da virtuelni život ne zameni podvižničko-liturgijski, što se ponekad dešava. Prezviter Oliver Subotić navodi da sveštenik kojem više pastirskog vremena odlazi na komunikaciju u elektronskoj sferi, a manje ostaje za direktan razgovor i molitvu mora nešto korenito da izmeni u svom misionarskom radu. S druge strane, primećuje da neki vernici ostavljaju postove na pravoslavnim forumima i u vreme kada bi trebalo da su na liturgiji, ali i da usvajaju neprimerenu internet-komunikaciju.
– Danas, međutim, nisu problem samo potkulturni rečnik koji se ponekad primeti u diskusijama o uzvišenim teološkim temama i bizarni slučajevi foruma na kojima se uporedo sa dubokim teološkim mislima pojavljuju i desetine čudnih smajlija i još čudnije sličice učesnika, što sve zajedno vodi ka narušavanju specifičnog reljefa i estetike hrišćanske poruke. Daleko je veći problem činjenica da u ogromnom broju slučajeva pseudonimni učesnici virtuelnih sabranja imaju veći stepen vezanosti za ljude sa kojima su svakodnevno na forumu, grupi, društvenoj mreži, nego sa onima sa kojima su svake nedelje na liturgijskoj službi. To je već pitanje identiteta i pomeranja njegovog težišta – ističe prezviter Oliver Subotić.
Jedna od dobrih strana interneta je dostupnost crkvene literature na svetskoj mreži. O tome svedoči i jedan konkretan primer. Vernici su na dan kada se proslavlja Sveti Serafim Sarovski, veliki ruski svetitelj, doneli kolač u crkvu da ga preseku, ali sveštenik nije imao tropar posvećen ovom svetitelju. Obred je, ipak, obavljen zahvaljujući internetu i ruskoj aplikaciji za android telefone: tropar je brzo pronađen, a sveštenik je sa kadionicom u jednoj i telefonom u drugoj ruci presekao kolač. Naravno, u šali je odmah dobio i nadimak aj-pop, koji aludira na poznatu marku pametnih telefona ajfon.
– Izrazito pozitivna stvar je to što su Sveto pismo i dela Svetih otaca postali apsolutno dostupni u globalnom domenu. To je pogotovo važno u slučajevima zemalja u kojima antihrišćanski i autoritarni režimi ne dozvoljavaju štampanje i distribuciju jevanđelja. Drugi veoma važan pozitivan aspekat ogleda se na organizacionom planu misije jer je neuporedivo lakše ostvariti globalni kontakt na svakom nivou crkvene strukture i organizovati misionarski rad – kaže prezviter Oliver Subotić.
Jelena Čalija
objavljeno: 05.11.2012.
Pogledaj vesti o: Facebook, Subotica
