Izvor: Politika, 09.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj život sa Nikom Sloterom
Niku ćemo prilikom rastanka poželeti da nam se što pre vrati i pomogne nam da o sebi, bar na nekolikodana, mislimo malo bolje. I vrati nam ovaj blesavi osmeh na lica
Kada sam 9. marta, ove godine, u glavnom gradu Maldiva, u Maleu, otvorio svoje fejsbuk sanduče imao sam šta i da vidim. Pored slike koja odgovara Niku Sloteru, heroju našeg detinjstva, osoba koja se predstavila kao Rob Stjuartobratila mi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanjem: „Dragi Srđo, pogledao sam dokumentarac sa tobom i ako si ti „čuveni” Srđa Popović evo molbe: „Ja sam Rob Stjuart, glumac koji je odigrao ulogu Nika Slotera u seriji „Tropikal Hit”, i nedavno sam saznao za svoju popularnost u Srbiji. Želeo bih da snimim dokumentarac o tom fenomenu, i dođem u Srbiju početkom juna. Da li bi mi dao intervju?”
Zbunjenost i neverica. Zatim intenzivno razmišljanje ko li je od mojih drugova dovoljno dokon da se na ovaj način šali. Precrtavam Gorana Vesića, ne ume sa Fejsbukom. Precrtavam svog kuma Dudu, nedavno je dobio klinca i valjda nema vremena za ovakve šale. Čekaj, pa možda je to praviNik Sloter! Učtivo i oduševljeno odgovaram i šou polako počinje.
Ekipa se okuplja
Po povratku u Beograd shvatam da bi Nik Sloter mogao i da nam se desi. „Ateist rep” već su dobili sličan poziv i dočekuju Slotera na svom 20.rođendanu i velikom koncertu u Novom Sadu. Produkcijska kuća mojih prijatelja Gage Tešić i Baneta Antovića dogovara sa „Sloterovim” timom produkciju dokumentarca „Nika Slotera za predsednika”. Ipak, 90 odsto mojih prijatelja ne veruje ni posle Stjuartove najave u „Blicu”. Sve još zvuči kao šala. Za svaki slučaj sjajni tim za komunikacije Ekotopije i nekoliko prijatelja i poštovalaca lika i dela (poput Saleta Timofejeva i Zeke „Milionera”) stavljeni su u punu pripravnost. „Izborni štab Nika Slotera” kako ga u šali nazivamo je spreman. Tek za slučaj da se čovek stvarno i pojavi.
U međuvremenu, kroz komunikaciju i njegove intervjue saznajemo sjajne detalje. Da je za svoju slavu u Srbiji saznao preko Vikipedije, na nagovor svog sina. Da ima usvojenog brata srpskog porekla. Da je rešen da promeni sliku o Srbiji kojom su ga u Kaliforniji i Kanadi zatrpali zapadni mediji.
Doček: sloteromanija počinje
Beogradski aerodrom 3. juna. Ekipa dokumentarca i novinari stigli su, baš kao i „Ateisti” i nas nekoliko „prijatelja”. Pred sletanje aviona iz Minhena ničim izazvana ekipa momaka u havajskim košuljama pojavljuje se na terminalu, noseći fotoaparate. Desetak studenata donosi indekse da im „Sloter overi semestar”. „Ovo bi moglo da bude veliko i nesvakidašnje”, pomislim. Nasmejani Rob pojavlje se predvratima. Aparati škljocaju, fanovi se raduju. Na konferenciji za novinare u Medija centru desetine kamera i fotoreportera utrkuju se u uzimanju izjava. Novinari ispraćaju Roba aplauzom. Fotoreporteri daju fotoaparate jedan drugom da bi se slikali sa Nikom.
Rob Stjuart u zemlji čuda
On je u potpunom šoku, srećan kao dete i uopšte ne veruje da mu se to dešava! I oseća se kao junak „Trumanovog šoua”, šaleći se da mu izgleda kao da cela država glumi za njega. Sjajan u komunikaciji, otvoren i nasmejan pretvara novinare, prolaznike na ulici i policajce koji se utrkuju ko će se slikati sa njim u veliki i srećni fan klub. Vežba gitaru da bi zasvirao sa „Ateistima” i ostvario dečačke snove. Strpljivo pozira slikajući se sa svima koji to žele. I sve vreme širi tu divnu energiju, govoreći najlepše o zemlji koja ga je dočekala, neke divne stvari koje nama u Srbiji toliko fale...
Nižu se intervjui i tekstovi u novinama. Jedan pozitivniji od drugoga. Desetine novootkrivenih fanova zovu na telefon (nažalost uglavnom moj) da ponude pomoć i podršku. Neki novi klinci ispisuju mu ponovo legendarni grafit u Žarkovu. Ekipa ljubitelja terenaca snabdeva nas mitskim „vrangler”džipovima za nedeljni obilazak Beograda i gostovanje u „Piramidi”. Udruženje građana Žarkova uručuje mu povelju počasnog građanina ovog naselja sličnog „radničkom komšiluku” u kome je glumac Rob Stjuart i sam odrastao.
A Rob/Nik i dalje ne veruje. I oči mu se neprekidno smeju.
Dobri duh „zlih devedesetih”
Možda je fenomen „sloteromanije” ovih dana najbolje imenovao jedan moj dragi komšija i Nikov fan sa kojim sam neko veče pričao o tome. Šetajući psa čovek mi reče „naravno da je euforija, jer to ti je taj sentiment. Čoveče, pa Nik Sloter je:„Dobri duh zlih devedesetih”.
I to mnogo objašnjava. Možda nam fali ta generacijska energija i građanski duh koji su iznedrili parolu „Slotera Nika za predsednika” u jednom zlom vremenu koje smo svi pomalo zaboravili. A možda nam samo fali nešto pozitivno u poplavi loše energije i svakodnevnih priča o umiranju beba, korupciji, dnevnopolitičkih obračuna i plitke estrade. I možda je Srbiji bio potreban baš Nik Sloter da reši taj slučaj.
„Da Žarkovo Niče!”
Rob će još nedelju dana snimati svoj dokumentarac. Sa Srbijom i prijateljima, na sopstvenu inicijativu rastaće se 14. juna na najlepši mogući način, sadeći sa Ekotopijom, javnim ličnostima, sjajnom ekipom iz opštine Čukarica, drugarima i fanovima u jednoj žarkovačkoj osnovnoj školi svoje drvo (naravno, onaj javor sa njegove nacionalne kanadske zastave) u akciji odgovarajućeg naziva „Da Žarkovo Niče!”, jer kako Rob/Nik sam kaže „želi nešto da ostavi Srbiji u znak zahvalnosti, ali i kao zalog da će se vratiti”. Takav je naš superheroj, uvek spreman da nas iznenadi i podseti da treba da volimo i čuvamo svoju zemlju. Kako mu odoleti?
Držimo palčeve producentima dokumentarca. I jedva čekamo da vidimo rezultat. Niku ćemo prilikom rastanka poželeti da nam se što pre vrati i pomogne nam da o sebi, bar na nekolikodana, mislimo malo bolje. I vrati nam ovaj blesavi osmeh na lica. Za inat Si-En-Enu, za inat krizi, za inat poslovičnoj srpskoj navici da nam ništa ne valja, najmanje mi sami.
A to nije malo, zar ne?
Srđa Popović, predsednik fonda Ekotopija, osnivač Otpora, slučajni domaćin Nika Slotera
[objavljeno: 08/06/2009]
Pogledaj vesti o: Maldivi
.jpg)
