Izvor: Blic, 14.Nov.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lopovi i žandari
Žali se šef izraelskih bezbednjaka na društvene mreže poput „Fejsbuka“ i to ne na ono što se po njima piše, već na samu njihovu suštinu. Idealne su, kaže, za teroriste i njihovo organizovanje. Kako avganistanskim talibanima omiljeno oružje nisu samo „kalašnjikovi“ i raketni bacači nego i laptopovi, poznato je odavno.
Strah od sajberterorizma je sve veći – uspešno izveden sajberteroristički napad mogao bi izazvati i veća razaranja i više mrtvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nego napad od 11. septembra.
Sve je ovo zanimljivo jer su se strahovi od nove ere novih tehnologija u početku uglavnom ispoljavali na drukčiji način i tu je metafora Velikog brata bila omiljena. U ovoj verziji nove tehnologije će dovesti do neviđene kontrole represivne države nad pojedincima i sumnjivim grupama. Niko neće moći ni upaliti svetlo u toaletu a da Veliki brat to odmah ne sazna.
Osim katastrofičara postojala je, naravno, i treća grupa koju bismo mogli nazvati idealistima. Oni su verovali, a mnogi veruju i danas, da će nove tehnologije, a naročito internet kao posledica, omogućiti do sada neviđeni prostor i pojedincima i skrajnutim grupama, prostor slobode, inicijative i stvaralaštva. Šta će od svega na kraju ispasti, nemoguće je reći – proces je u toku i o tome će mudrovati neko budući, osim ako katastrofičari ne budu u pravu te na kraju ne bude nikoga ko bi mudrovao. Ali činjenica jeste da su pojave novih tehnologija, makar se to ranije nije tako zvalo, uvek u ljudskoj istoriji izazivale i velike uzbune i velike dileme.
Znamo da su mnogi štamparsku presu doživljavali, bukvalno, kao izum Rogatog lično. Na jedan način su mogli biti u pravu jer brojni istoričari smatraju da protestantska reformacija ne bi uspela bez štamparije, što s jednog stanovišta i jeste bio posve đavolski poduhvat. No kasnije će i Katolička crkva naučiti da je spretno koristi, što će joj, opet, omogućiti da povrati dosta od izgubljenih pozicija.
Možda se cela priča može, unekoliko, tumačiti onom izrekom iz perioda rane tehnologije: da batina ima dva kraja. Jedna je uloga „kalašnjikova" u rukama terorista koji po Mumbaju kose ljude krive samo zato što su se zatekli na pogrešnom mestu u zao čas, a drugu ulogu ima ista naprava u rukama onog ko treba da ih spreči. Tehnologije, naravno, menjaju svet na način koji ljudi ne mogu uvek kontrolisati. Ali se, opet, neke stvari ne menjaju, poput stare igre lopova i žandara.
