Izvor: Aleksinac.net, 26.Jul.2019, 14:36

Kolumna Dragana Vesića: Diogenova sveća

Kolumna Dragana Vesića: Diogenova sveća

Diogen nema fb profil, a nema ni Dekart. Zato nisu među prijateljima prosečnog korisnika fejsbuka. Oni ne misle, pa da postoje, nego lajkuju, dakle ne postoje.

Pre skoro dve i po hiljade godina, Diogen iz Sinope je usred dana, sa upaljenom svećom, tražio čoveka koji prezire materijalno bogatstvo, ali ne i duhovno. On živi skromno, asketski. Takvog čoveka mogao je tada da nađe, onog "čije carstvo nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << od ovoga sveta", koji živi u skladu sa učenjem kinetičke škole. Danas ne bi Diogenu pomogla ni najveca sveća da nađe čoveka od duha, onoga koji sumnja i misli. Potrošačko informatičko društvo zna za surogat čoveka. Onoga koji lajkuje, a ne misli i ne sumnja, ali zato slepo veruje u sve što mu sa ekrana poručuju. On je konzument i degustator besmisla.

Diogen iz Sinope zagovarao je život u skladu s prirodom i skromnost isticao kao vrlinu. Prvi je upotrebio sintagmu "građanin sveta". On je preteča filozofskih škola i subkulturnih grupa: francuskog egzistencijalizma i hipika, kao i svih onih koji vode nekonvencionalan boemski život, kojima je duhovno iznad materijalnog.

Današnji čovek je rob materijalnog: on ima internet, društvene mreže, virtuelni seks, ali nema sebe, izgubio je ljudskost. Moderni čovek ne oseća i ne misli, on je kao android bez duše, programiran da sluša šta mu sa ekrana mediji poručuju, a poručuju mu da je normalno ono što je vazda bilo nenormalno, da je moralno ono što je uvek bilo nemoralno. On, dakle, slepo veruje.

Živi u svom simulakrumu, u svetu gde ništa nije stvarno jer je - kako Bodrijar kaže - nestvarno zamenilo stvarno. U današnje vreme sve je postalo relativno i apsurdno kao u filmu Matriks: Smit se multiplikuje kao paradigma modernog čoveka, Neo pokušava da ga zaustavi u kompjuterskom programu (Matriks) i vrati ljudima stvaran život.

Moderni čovek je, dakle, dobio sve, a zauzvrat izgubio sebe, kao da je, poput Geteovog Fausta, sklopio ugovor s đavolom. Danas je Fausta mnogo i Mefisto zadovoljno trlja ruke. Naravno da će čovek biti prevaren - pakt s đavolom je po difoltu takav - ali to će uvideti tek kad bude kasno, kad stvari više ne mogu da se isprave.

Živimo distopiju, umesto da je čekamo, i u njoj će, kao u filmu Totalni opoziv, uskoro moći da se ode i letuje gde god poželite, ali virtuelno, što je svakao bolje od virtuelnog seksa koji digiseksualci već uveliko upražnjavaju na daljinu, putem skajpa i drugih tehnoloških pomagala.

Čovek potrošačkog društva nije čuo za Diogena, jer, rekosmo na početku, nema fb profil - sa buretom na naslovnoj - niti ga pominju na fb stranicama za infantilne i emotivno nezrele, kao ni Dekarta. Sad, nije isključeno da ih neki traže jer su, guglajući, naišli na njih...

Da li je današnji covek, sa svim onim što mu progres nudi, srećniji nego što su bili ljudi pre dvesta i više godina? Dobio je kompjutere i mobilne telefone da mu služe, približe kontinente i ljude, ali je on njima počeo da služi. Okružen mnoštvom, sa planetom na dohvat ruke, čovek je otuđeniji nego ikad. U svetu gde je samo iluzija stvarna, čovek je zastrašujuće sam.

Nastavak na Aleksinac.net...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Aleksinac.net. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Aleksinac.net. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.