Izvor: B92, 25.Jul.2011, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazna za Brejvika 21 godina zatvora
Oslo -- Suočena sa užasom napada u Oslu i na ostrvu Utoja, norveška javnost poziva na zaoštravanje maksimalne kazne od 21 godina zatvora, koliko propisuje zakon.
Norveška javnost koja je još uvek u šoku, smatra da bi takva kazna bila preblaga za napadača Andersa Beringa Brejvika, koji je priznao zločin.
Sve veći broj ljudi je podigao glas da maksimalna kazna koju previđa norveško zakonodavstvo bude pooštrena, a na fejsbuku je otvorena stranica na kojoj se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << traži uvođenje smrtne kazne.
Ukoliko bi bio proglašen krivim i osuđen po sadašnjim oderdbama, Bering Brejvik bi faktički za svaku ubijenu osobu odležao po 82 dana, preneo je Frans pres.
"Toliko nedužnih ljudi je ubijeno da mislim da on nema pravo da živi", napisala je Norvežanka Mari Kaugerud, osnivač fejsbuk grupe "Da - smrtnoj kazni za Andersa Beringa Breivika".
Nekoliko desetina sličnih grupa pojavilo se na popularnoj društvenoj mreži od petka, u kojima neki korisnici pozivaju na smrtnu kaznu, a neki na doživotnu robiju.
Norveško pravo omogućava da se zatvorenik zadrži u zatvoru i pošto mu istekne maksimalna kazna od 21 godine, ako stručnjaci smatraju da
je on opasan za društvo.
Norveški kazneni sistem čiji su zatvori savremeni i udobni, ima stopu recidiva i kriminala ispod evropskog proseka.
Nekoliko desetina sličnih grupa pojavilo se na popularnoj društvenoj mreži od petka, u kojima neki korisnici pozivaju na smrtnu kaznu, a neki na doživotnu robiju.
Norveško pravo omogućava da se zatvorenik zadrži u zatvoru i pošto mu istekne maksimalna kazna od 21 godine, ako stručnjaci smatraju da
je on opasan za društvo.
Norveški kazneni sistem čiji su zatvori savremeni i udobni, ima stopu recidiva i kriminala ispod evropskog proseka.
Broj žrtava dva napada u petak u Norveškoj ravan je ukupnom broju žrtava ubistava u svim skandinavskim zemljama za tri godine.
Ne govoreći direktno o pitanju kazne, premijer Jens Stoltenberg je u nedelju izjavio da je odgovor na pokolj "više demokratije, više otvorenosti, više ljudskosti, ali ne i naivnosti".
Norveška je 1902. godine ukinula smrtnu kaznu za većinu krivičnih dela, a 1979. godine za sva, uključujući i ratne zločine.
Poslednja smrtna kazna u toj zemlji izvršena je 1948, tri godine pošto je po optužbi za veleizdaju streljan Vidkun Kvisling.
Napadi u petak u prestonici Norveške najkrvaviji su u Zapadnoj Evropi još od bombaškog napada u Madridu 2004. godine, koji je izvela Al Kaida.
Po saopštenju policije, u bombaškom napadu u centru Osla i masakru koji je posle toga počinjen na ostrvu Utoja ubijeno je 93 ljudi, a 97 je povređeno.
