Izvor: JelenaPantic.com, 09.Okt.2016, 12:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako isplakati neisplakane suze

Kada isplačete neisplakane suze, radost će ponovo početi da teče kroz vas. Svaki put kada ovo postavim na Fejsbuk stranici usledi veoma logično pitanje- kako isplakati neisplakane suze. Pre odgovora kako, neophodno je da se pozabavimo pitanjem zašto nam se nakupe neisplakane suze. Neisplakane suze se nakupe zato što ih zadržavamo u sebi.  Zašto? Zato što smo (pogrešno!) naučeni da treba da budemo jaki i hrabri. Da plaču samo slabići i kukavice. Da plakanje ništa ne rešava. Da kada smo tužni i plačemo sa nama nešto nije u redu. Da treba uvek da budemo srećni, zadovoljni i dobro raspoloženi. Zato što nismo imali prilike da vidimo da neko plače, i da neko drugi kaže da je to u redu. Da smo imali prilike to da vidimo, videli bismo i isceljujuće dejstvo suza na licu osobe koja je plakala. Videli bismo kako se postepeno opušta i kako joj oči ponovo sijaju. Prvi korak u plakanju neisplakanih suza  je da shvatimo da je to u redu, normalno i prirodno. Prvi korak je da sebi dozvolimo da plačemo. To se obično ne dešava preko noći, potrebno nam je vreme i podsećanje da je plakanje u redu. Kada u dovoljnoj meri srcem poverujemo u to, suze će krenuti. Prvo verovatno malo i polako. I moguće da će biti praćene stidom. Neka, pustite ih uprkos stidu. Podsetite sebe da je plakanje zdravo i da je dobro za vas da ih pustite. Neisplakane suze blokiraju radost. Ako ste dobar deo života proveli verujući da plakanje nije dobro i potiskujući suze, verovatno se mnogo toga nakupilo. Od sitnih svakodnevnih tuga, do nekih velikih. To ne znači da treba danima da plačete da biste isplakali sve neisplakane suze. Ne. Pomaže kada svesno izdvajate vreme za sebe. Vreme bez obaveza i aktivnosti, kao što biste izdvojili vreme da sretnete prijatelja. U mojoj praksi se pokazalo da svakodnevno izdvajanje malo vremena za sebe daje dobre rezultate. Teško ćemo doći u kontakt sa svojom tugom i svojim suzama ako smo hiperaktivni, stalno jurimo i žurimo i stalno nešto mislimo i analiziramo. Neki ljudi upravo i rade sve to samo da ne bi zastali, da ne bi sreli sebe i da ne bi došli u kontakt sa svojom tugom. Nekad ćete plakati više, nekad manje, biće perioda bez suza, kad budete spremni za “novu turu” one će se pojaviti i tako…vremenom ćete se osloboditi velikog dela tereta i dalje će suze biti stvar mentalne higijene. Pojavi se tuga, vi je isplačete i idete dalje. Važno je da napomenem da neke velike i bolne tuge nikada nećete u potpunosti isplakati. Neki od nas doživeli su gubitke koji nikada ne mogu u potpunosti da se prebole i odtuguju. Tako je. Ako imate takve neke tuge, važno je da znate da je u redu što se vraćaju i posle mnogo godina. Kada se vrate, samo pustite suze. Plačite koliko vam treba. U tekstu Ključni sastojak recepta za sreću  sam pisala o tome kako sam podršku i pomoć u plakanju mojih neisplakanih suza dobila na edukaciji za geštalt psihoterapeuta. I vi možete da potražite […]

Nastavak na JelenaPantic.com...