Izvor: S media, 23.Avg.2011, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da niko ne "provali" vašu šifru
Prosečan korisnik savremenih tehnologija u svakom trenutku mora da zna najmanje šest lozinki. Kako sve te kombinacije brojeva, slova i reči zapamtiti?
Za korišćenje savremene tehnike, koja je postala obavezujuća u 21. veku, svaki čovek mora, u svakom trenutku, da zna najmanje šest do sedam lozinki, piše Politika.
Sistem od najmanje četiri pa naviše karaktera – kombinacija brojeva, slova, reči potreban je da se ulogujemo na privatni i poslovni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mejl; tu su PIN kodovi za najmanje dve platne kartice, potom šifra za korišćenje profila na Fejsbuku, sve popularnijem Tviteru...
Zašto odgovaramo na "čudna" pitanja banaka
Za razliku od naših roditelja koji nisu morali da pamte ni brojeve lične karte, a brojevi fiksnih telefona su sadržali maksimalno šest cifara, čini se da je savremeni čovek dobio novo opterećenje: pamćenje malog mora kombinacija.
Imperativ nezaborava dodatno je podvučen upozorenjima kompjuterskih stručnjaka.
Najsigurnija lozinka je ona koju ni sami ne znate
U cilju sprečavanja hakovanja uvek je bolje koristiti što komplikovaniju lozinku. Kombinacije malih i velikih slova, brojeva, reči, čitavih rečenica...
Što teža i nelogičnija šifra, to će biti teže sajber lopovima. Ne savetuje se ni da bude zapisana na papiru niti da se memoriše u telefonu, na računaru.
Kim Džong Il angažovao armiju hakera
Markus Jakobson, doktor nauka i jedan od veterana u istraživanju kompjuterske bezbednosti, nedavno je za časopis Newsweek predstavio novi model lozinki „fastwords” (brze reči).
"Nemojte da smišljate dugačke i teško pamtljive lozinke. Probajte sa jednostavnim sistemom, od nekoliko reči" objašnjava Jakobson, potkrepljujući sve primerom.
Hakeri mogu da kontrolišu merače insulina
"Ako ste od kuće na putu do posla zgazili kolima žabu, neka šifra glasi „stan žaba posao”. Ako zaboravite jednu reč, sistem će ponuditi drugu, od tri, pa ćete se setiti konačnog rešenja".
Kako kaže Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut, lozinke se mogu posmatrati kao svežanj ključeva.
"Što smo više na internetu, to je i broj lozinki koji pamtimo veći. Kao kada nosimo ključeve, i što ih je više u svežnju, džep će nam biti teži. Ipak, nije to toliko opterećenje. Za one koji su stvarnost zamenili virtuelnom može da bude traumatično ako neko provali lozinku i uđe u njihov, na primer, nalog na Facebooku. Ali, šta bi bilo tu što se može ukrasti – pita se ovaj stručnjak i dodaje da prosečnom čoveku koji mora da zapamti nekoliko lozinki nije veliko opterećenje za mozak."
(S media)
Pogledaj vesti o: Twiter
