Izvor: Politika, 27.Maj.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jaz između generacija je izmišljen
U oba moja „maturska” romana roditelji se samo časno podrazumevaju i kao junaka ih uopšte nema dok su maturanti sebi dovoljni u svome svetu, svojoj slobodi, svojim ljubavima
Ništa ne uspeva kao uspeh, kaže Milovan Vitezović odgovarajući na pitanje kako on sebi objašnjava to što su „Službeni glasnik” i „Čigoja štampa” nedavno objavili 30. izdanje njegovog romana „Lajanje na zvezde”.
Vest o 30. izdanju romana o doživljajima maturanata iz provincije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadovezuje se na ništa manje popularni istoimeni film Zdravka Šotre, stranice na „Fejsbuku” sa 400.000 fanova i forume na kojima đaci preporučuju jedni drugima knjigu kao zabavni iskorak iz dosadne lektire. Stari naslov u novom izdanju poklon je današnjim maturantima koji pokazuju interesovanje za šale koje su zbijali Vitezović (67) i njegovi drugovi iz gimnazije, a koje su poslužile za pisanje romana o Filozofu i Tupii njihovim mudrostima – „Umni rad je fizički neizdrživ” – ili glupostima – „Ahilova peta je ravan taban”.
Dok su veliki tiraži i brojna izdanja danas retkost, pisac „Šešira profesora Koste Vujića” (nedavno takođe imao filmsku verziju Zdravka Šotre), „Svete ljubavi” i „Simfonije Vinaver” i autor gledanih TV serija „Vuk Karadžić” i „Dimitrije Tucović” kaže da je na sve to odavno navikao.
– Uspehe čovek ne treba da objašnjava. Roman sam pisao iz nedelje u nedelju, u nastavcima, u listu „Mladost”, nezavršen rukopis mi je tražio Miloš Stambolić za novu Nolitovu biblioteku da se nađe uz Tolkinovog „Hobita”, Velsov „Rat planeta”, Konan Dojlove „Doživljaje Šerloka Holmsa”, Adamsov „Brežuljak Voteršip”, Kišove „Rane jade”, a Nikola Milošević je napisao nesuzdržani predgovor. Uspeh ove knjige se već 34 godine uvećava. Činjenica da ovaj naslov ima 400.000 fanova na „Fejsbuku” za mene je bila šokantna na lep način, što pokazuje da je ovo roman mladosti koja se neprekidno živi.
Šta je tajna? Jednom ste objasnili da se držite Aristotelovih saveta...
Aristotelovac sam ne po savetima, već po estetskim uverenjima, po celovitosti i skladnosti dela, po uverljivosti događaja, po oblikovanju karaktera, po sigurnom dijalogu... sve kod mene ima dramski naboj. Katarzu imam i u aforizmima, a kamoli u većem delu.
A imate li romantizovanje prošlosti? Jedna od zamerki Šotrinim filmovima, pa i onih po Vašim delima, jeste da je nekritički romantizovao prošlost.
Romantik sam bajronskog karaktera, pobunjen i nepopravljiv. Iz tog karaktera pišem isto o sadašnjosti, skoroj prošlosti i minulim vremenima. To ne skrivam i smatram osnovom svog književnog dela. U svemu što sam napisao očita je težnja i vera u ljudskost i novu renesansu.
Današnji maturanti znaju napamet citate iz romana „Lajanje na zvezde”, koji je nastao na osnovu Vaših školskih dana. Šta nam to govori o jazu između generacija?
Jaz među generacijama su smislili i održavaju njegovu regulaciju aktivni pripadnici starijih generacija iz političkih i pragmatičnih razloga da ne daju vlast dolazećima. Primetno je da se u oba moja „maturska” romana roditelji samo časno podrazumevaju i da ih kao junaka uopšte nema. Maturanti su u njima sebi dovoljni u svome svetu, svojoj slobodi, svojim ljubavima.
Šta još privlači ljude Vašim delima? Neki kažu –nostalgija?
Delimično se i to može pretpostaviti, ali samo kod starijih čitalaca, onih koji su prošli životne i društvene lomove. Međutim, matura je zrelo doba čovečanstva i ove dve knjige žive sa svakom novom generacijom maturanata, upućuju ih u ljubav i život umetničkim književnim načinima.
Veruje se da je film doprineo 30. izdanju romana. Šta kažu izdavači, hoće li se ponoviti isto sa „Šeširom profesora Koste Vujića”?
Rekli – ne rekli, tiraž će da raste. Doduše, on je do sada imao zvaničnih 17 izdanja i za sada znam i za dva piratska.
Da li to znači da se, suprotno opštem ubeđenju, ipak čita?
Moje mišljenje je da se i danas čita, mada ne onoliko koliko bismo hteli. Takođe, moje iskustvo je da sam veoma čitan pisac. Skoro da nijedna moja knjiga nije ostala na prvom izdanju. I knjige pesama imaju po više izdanja, a romani pogotovo. Svih dvanaest mojih romana su bestseleri koji traju. Recimo, roman „Čarape kralja Petra”, sa sedam objavljenih prevoda, ima već 26 izdanja, čak i pre dve godine objavljeni roman „Gospođica Desanka” ima već četiri izdanja.
A šta čita bestseler pisac?
Moje sadašnje čitanje je radno. Pišem roman o Branku Ćopiću za „Srpsku književnu zadrugu” i dramu o Steriji za Zvezdara teatar. Čitam ih i „kupujem” im dušu. Đavolski posao!
--------------------------------------------------------------
„Šešir” za mađarske đake
Dugogodišnji urednik igranog programa Televizije Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, danas je univerzitetski profesor filmskog i TV scenarija. U oko 200 izdanja objavio je 50 knjiga, između ostalog i na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku. Neki od naslova ušli su u obaveznu lektiru pojedinih zemalja.
– „Šešir profesora Koste Vujića” predstavlja našu književnost i u zvaničnoj lektiri Mađarske, gde ga državni zavod objavljuje dvojezično. Ovaj roman je preveden na hebrejski i grčki. U Grčkoj je imao dva izdanja. Sa aforizmima sam zastupljen u nemačkim gimnazijskim čitankama – kaže Vitezović.
J. Stevanović
objavljeno: 28.05.2012.
