Izvor: Politika, 31.Maj.2013, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanitarne akcije na internetu – problem poverenja
Problem je u tome što je „Fejsbuk” postao prenatrpan apelima za pomoć
Više od pola Srbije nalazi se na društvenim mrežama poput „Fejsbuka” i „Tvitera”. U poslednjih nekolikogodina, ljudi su shvatili da se putem ovih mreža mogu plasirati razni apeli za humanitarnu pomoć.
Najčešći tip apela koji kruže po „Fejsbuku” je prikupljanje novca za preskupu operaciju koja nekom detetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << može spasiti život, ali i za operaciju odraslih osoba teškog materijalnog stanja. Zatim, čest slučaj je prikupljanje krvi određene krvne grupe, pomoć azilima za pse i tako dalje.
Kada su u pitanju humanitarne akcije, internet je doneo jednu veliku prednost i jednu veliku manu. Prednost je što svako može da postavi ove akcije. Mana je što svako može da postavi ove akcije.
Problem je u tome što je „Fejsbuk” postao prenatrpan apelima za pomoć, od kojih su neki čak i lažni, a od ovih autentičnih, mnogi se plasiraju prekonepismenih amaterskihpostera, s nepotpunim i sumnjivim informacijama. Ovo ljudima uliva poverenje isto koliko i musavi „nemi dečak” koji vam priđe na ulici sa kartonom na kome piše: „Molimo pomozite treba novacza operisati moju bolesnoj sestrihvala bog ti zdravlje podari”.
S jedne strane, „Fejsbuk” je podario svetu medij u kome svako može da pokrene akciju za bolesno dete – s druge strane, poverenje u takve akcije je drastično opalo, i ljudi slabo na njih reaguju, iz prostog razloga što ih ima previše. Prosečan korisnik „Fejsbuka” svakodnevno viđa na desetine apela:„Pomozite maloj Jovani”, „Pomozite maloj Jeleni”, „Pomozite maloj Bojani”, najčešće bez detaljnog objašnjenja o čemu se tu radi, već samo s brojem žiro-računa. Sve ovo dovodi do rasplinjavanja i obesmišljavanja ovih pokušaja.
Rešenje za ceo ovaj problem postoji, i naša država može da ga napravi. Postoje već sajtovi, kao što je američki „Indiegogo”, na kome neko može da se prijavi, i napravi svoju mini-kampanju za prikupljanje novca. Ako je to operacija za dete, postavi slike deteta i napiše neku priču o njemu. Sve se to verifikuje i proveri, i taj mini-sajt je potom autentičan, i može da se širi po društvenim mrežama.
Još jedna prednost ovakvog sajta je što u sebi sadrži plaćanje prekointerneta. U Srbiji veliki broj ljudi bi donirao odmah, u dva klika, da može. Umesto toga, oni vide akciju, kažu u sebi „otići ću do banke da uplatim ovih dana” i nikad ne odu. Ljudska lenjost je veliki neprijatelj humanosti, a ovakav sajt bi taj problem rešio.
Ovo je jedan rastući trend mikrofinansiranja, koji koristi takozvani sociološki mehanizam „kraudsorsing”. Ideja jeste upravo u eliminaciji posrednika u humanitarnim akcijama. Do sada se to radilo kroz razne privatne fondove koji su bili posrednici, i onda nikada niste bili sigurni koliko novca zaista ode nekoj bolesnoj deci, a koliki procenat uzme vlasnica fonda za ugrađivanje veštačkih grudi i skupe cipele(svi znamo nedavni primer iz Srbije).
U sistemu kraudsorsinga, praktično, kroz jedan centralizovani veb-portal sa svim ovim akcijama, ljudi bi bili sigurni da 100 odstonovca ide onomekome je namenjen (novac ide direktno sa vašeg računa na račun bolesne osobe), sve je na internetu i potpuno javno. A država bi tu bila garant autentičnosti. Za svaku prijavu, neko bi proverio da to dete zaista postoji, da je zaista bolesno, sve medicinske papire, i stranica sa podacima o tom detetu bila bi validirana i odobrena za plasiranje po „Fejsbuku”.
Ovakav projekat bi definitivno rešio sadašnji problem haosa i bezakonja sa internet humanitarnim akcijama, usredsrediobi i angažovao mnogo više ljudi, i definitivno bi se prikupljalo više novca nego sada. Potrebno je samo da neko iz državnog vrha napravi prvi korak. Taj neko će definitivno ostati zapamćen kao čovek koji je rešio ovaj problem. Pa, političari, izvolite.
Fakultet za medije i komunikacije
Istok Pavlović
objavljeno: 31.05.2013.
Pogledaj vesti o: Twiter
