Izvor: Vesti-online.com, 18.Dec.2017, 02:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fenomen društvenih mreža (1): Život u režiji Fejsbuka

Savremeno doba i 21. vek su čoveku olakšali svakodnevicu. Kako su ljudi po prirodi konformisti, život više ne može da se zamisli bez plodova moderne tehnologije. Pomisao na dan bez mobilnog telefona ili računara za većinu žitelja planete ravan je naučnoj fantastici, a samo 24 sata bez interneta scenario je horor filma na javi.

Ljudima su društvene mreže postale poligon za ispunjavanje skrivenih želja i potreba. Na njima se osobe druže, podižu sebi ego, ubijaju dosadu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << razonode se... Socijalne mreže su čoveku dale režisersku fotelju i mogućnost da sopstveni život dočara i prezentuje onako kako želi. Dosadne dane prikaže zanimljivijim, društveni život glamuroznijim i budžet bogatijim nego što zapravo jeste.

Statistika pokazuje da se dnevno samo na Fejsbuku postavi oko 300 miliona fotografija hrane, dece, slika sa odmora, noćnog provoda...

Ove platforme su most koji je nemoguće srušiti. Ne samo da su prijatelji koji žive u Kanadi, na Islandu, u Japanu ili na Novom Zelandu udaljeni jednim klikom miša, već su i poznate ličnosti i osobe o kojima ste do pre nekoliko godina maštali i zamišljali da upoznate sada nadohvat ruke.

Danas samo na Fejbuku profil ima više od dve milijarde ljudi.

Fenomen socijalnih mreža iz dana u dan evoluira. Staro i mlado, muškarci i žene, širom sveta imaju bar jednu ličnu stranicu na internet platformama. Kako zaluđenost ljudi za Instagramom, Snepčetom, Viberom ili nekom drugom globalnom poligonu za zabavu raste, tako raste i broj onih koji postaju zavisni od njih. Društvene mreže su poput droge. Uvlače se u krv, pa većina ne može da zamisli jutro, a da uz kafu ne pogleda i svoj profil. Brojke pokazuju da 50 odsto omladine između 18 i 24 godine, sa profilom na Fejsbuku, prvo kada otvore oči uzmu telefon u ruke i prošvrljaju ovim sajtom.

Broj pacijenata koji vape da se izbave iz kandži socijalnih platformi poslednjih godina porastao je za 20 odsto, upozorava terapeut Nejtan Driskela iz Hjustona.

- Na neki način, psihološki uticaj koji uzrokuju Fejsbuk, Snepčet i druge digitalne platforme može biti teži za lečenje od drugih priznatih opijata. Driskel tvrdi da društvene mreže stvaraju težu zavisnost od droga jer su mnogo zanimljivije i nema oko toga dileme.

Psihijatar Goran Lažetić, stručnjak za zavisnosti o internetu beogradskog Instituta za mentalno zdravlje, kako je objavila Al Džazira, podseća da je internet na početku bio zamišljen kao veza akademske populacije koja bi imala trenutni pristup korisnim informacijama.

Danas, kako smatra, jurnjava za lajkovima, prijateljima, pratiocima dovodi i do posebnog osećanja zadovoljstva. Društvene mreže su kao karcinom kome je sve više energije potrebno da bi rastao. Kako raste broj virtuelnih prijatelja, tako se osobe osećaju značajnije.

Radoznalost čoveka je nešto što ne može da se suzbije, ma koliko to neko želeo. Ona se hrani i poji društvenim mrežama. Zato se često dogodi da se zahtev za prijateljstvo od nepoznatog mladića ili devojke iz znatiželje prihvati. Spona je uspostavljena, a kako će se druženje odvijati, to niko ne može da predvidi...

Nastavak na Vesti-online.com...