Izvor: Dzungla.org, 04.Maj.2011, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fejseri, osigurajte se
Životna pravila koja roditelj usađuje detetu važe jednako i na ulici i na Facebooku.
U anketi prolaznika koju je organizovala jedna lokalna televizija, na pitanja „Da li znate šta je internet?” i „Da li znate šta je Facebook?” došlo se do zanimljivog rezultata: ima više onih koji znaju šta je Facebook, a manje onih koji znaju šta je internet.
Statistika je prava slika naših boljki >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << i navika, jer ne samo da većinu i ne zanima šta je internet, već se Facebook po broju srpskih naloga (oko dva miliona) „opasno” približio broju korisnika fiksne telefonije (više od tri miliona). Dakle, šiparice koje su nekada visile na telefonu migriraju na Facebook.
Facebook se ukorenio u Srbiji, najviše među mladima, a kod njih važi pravilo: ako nemaš Facebook nalog – ne postojiš. Kao socijalna mreža, Facebook se voli zbog toga što omogućava kontakt sa dragim ljudima koje ne viđate često, da saznate više o aktivnostima poznanika i prijatelja, da više ljudi bude obavešteno o nečemu što smatrate važnim, da se dopisujete i ćaskate direktno sa poznanikom (chat), da igrate igrice... Ali nije sve samo dokolica: ljudi koji rade na zajedničkom projektu koriste ovu mrežu za međusobnu komunikaciju i saradnju, bez obzira na to gde se nalaze.
Ovaj koncept je privukao više stotina miliona korisnika interneta širom sveta, a ta masovnost neminovno dovodi i do zloupotreba ove inače odlične zamisli. Tada najviše stradaju mladi.
Popularnost u društvu je cilj većine klinaca, a kada se on „prevede” na Facebook, u pitanju je broj stečenih prijatelja. Oni misle da broj poznanika odslikava njihovu popularnost u društvu. Kao i u stvarnom životu, nisu nam svi poznanici baš uvek prijatelji, i to pravilo treba zadržati i na Facebooku. Nije čak ni moguće da se isprate aktivnosti na hiljade prijatelja koje „na silu” steknete na Facebooku. A među tim stečenim prijateljima sigurno će biti onih sa zlim namerama. Priroda internet-komunikacija je takva da se vrlo lako lažnim predstavljanjem dolazi do prevara.
Zato, šifru Facebook naloga ne sme da zna niko (osim roditelja), a pravilno podešavanje sigurnosnih opcija i opcija privatnosti na nalogu je osnovni zadatak. Jer, ako nisu podešene, privatni podaci (mejl adresa, škola...) mnogima su dostupni, što može dovesti do neslućenih problema. Kod mladih naraštaja, pošto u Srbiji Facebook naloge otvaraju mahom klinci od petog razreda osnovne pa naviše, zaštita ličnih podataka, podešavanje naloga i sigurnosnih opcija jesu zadatak roditelja. Lični podaci, poput adrese stanovanja, broja telefona ili JMBG, jednostavno ne smeju da budu vidljivi na mreži. Takođe, zadatak roditelja jeste da usadi detetu da je loše da „kači” svoje slike na Facebook, jer će možda, jednog dana kad odraste, zbog njih zažaliti.
Najteži posao u Srbiji, ipak, jeste poziv roditelja. Pored trke za zaradom na relaciji posao–kuća, roditelj mora da nađe vremena da priča sa svojim detetom o stvarima koje su mu se dešavale u toku dana, koje ga muče i raduju, ali nikako ne isključujući Facebook. To zahteva i da roditelj razume pojmove „zid”, „lajkovanje” ili „fejser” koji su se, u nedostatku naših izraza, odomaćili. Roditelj mora da upozna i Facebook i internet i da ga ne smatra virtuelnim svetom, jer je to puka stvarnost koju treba na isti način tretirati: životna pravila koja roditelj usađuje detetu važe jednako i na ulici i na Fejsu.
(Izvor: B92)
