Izvor: Radio 021, 22.Mar.2015, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fejsbuk zabranjuje osvetničku golotinju ostavljenih
Najveća društvena mreža sprečava postavljanje intimnih fotografija na internet, što je postalo novi oblik nasilja koji koriste ostavljeni muževi i momci.
Fejsbuk je zamišljen kao otvorena platforma za razmenu informacija, uz izvesna ograničenja definisana korisničkim uslovima. Spisak zabranjenog sadržaja od prekjuče je duži za nekoliko stavki, među kojima je i osveta golišavim fotografijama.
Pornografija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je uvek bila zabranjena i skoro svaka golotinja, ali sada je to tačnije precizirano. Uklanjaće se fotografije na kojima se vide genitalije ili sasvim obnažena zadnjica. Zabranjene su slike ženskih grudi ukoliko se vide bradavice, ali nisu ako se na njima prikazuje dojenje ili ožiljci od mastektomije. U redu su i umetničke predstave nagih tela.
Najveća društvena mreža, sa skoro 1,4 milijarde korisnika, prvi put je eksplicitno zabranila sadržaj koji predstavlja seksualno iskorišćavanje. Tu spada i takozvana osvetnička pornografija, novi oblik nasilja u porodici koji koriste ostavljeni muževi i momci. Definisana je kao postavljanje intimnih slika u znak osvete bez dozvole fotografisanih osoba. I Tviter je nedavno zabranio ovakav sadržaj, zapravo svako postavljanje intimnih fotografija bez dozvole osobe koja je na njo, piše Politika.
U eri interneta mnogi su doživeli da fotografija ili video snimljeni samo za nečije oči posle raskida postanu sredstvo za obračun, dostupni mnogim radoznalim očima, posebno ako su umešane javne ličnosti. U slučaju voditelja Pinka, osumnjičenog da je pretukao svoju verenicu, pojavila se informacija da je Vladimir Stanojević objavio golišave fotografije Ane Marije Žujović kada je saznao da je protiv njega podneta krivična prijava. Navodno je, ne na Fejsbuku već na jednom onlajn forumu, postavio njene obnažene fotografije da joj se osveti.
Osvetnička pornografija je u svetu postala čitava industrija. Ostavljeni muškarci postavljaju privatne fotografije bivših partnerki na sajtovima koji od toga lepo zarađuju. Kada oštećena osoba zatraži da se fotografije sklone, tražiće joj nekoliko stotina dolara za to. Postavljanje kompromitujućih snimaka iz osvete kriminalizovano je u petnaestak država SAD, a u decembru je doneta prva presuda i to u Kaliforniji. Muškarac koji je postavio fotografiju obnažene bivše dvojke na stranicu njenog poslodavca na Fejsbuku osuđen je na godinu dana zatvora. Nedavno je doneta i prva presuda za vođenje takvih sajtova.
Za april je zakazano izricanje presude muškarcu koji je na jednom sajtu objavljivao fotografije žena, sa sve imenima i brojevima telefona, a na drugom sajtu je tim ženama nudio mogućnost da brisanje plate 350 dolara.
Korisnici kao policajci
Pošto društvene mreže ne mogu da znaju da li za objavu neke fotografije postoji pristanak subjekta, korisnicima je prepušteno da sami budu policajci, odnosno da prijave nedozvoljeni sadržaj, u ovom i svakom drugom slučaju kršenja pravila. Prijava se rešava obično u roku od 48 sati, što je, kažu kritičari, dug period ako se zna kojom brzinom sadržaji kruže sajber prostorom. Ali toliko je potrebno nadležnim timovima koji donose odluku o uklanjanju materijala na osnovu konteksta. Na primer, ako je žrtva nasilja postavila fotografiju da podigne svest javnosti, takav sadržaj je dopušten iako je prizor možda uznemirujući.
Društvenim mrežama je teško da povuku granicu između dopuštenog i zabranjenog i nisu uvek dosledni. Fejsbuk je menjao stav prema brutalnim snimcima nasilja islamskih ekstremista, da bi ih nedavno ipak zabranio. U decembru je blokirao stranicu koja je propagirala proteste protiv ruske vlade, ali je posle dozvolio slične stranice. Takođe, odstupio je od pravila da korisnici moraju da se predstavljaju pravim imenom posle protesta transvestita koji su dobili pravo da koriste pseudonim. Ostaju zabrane za terorističke grupe i za grupe koje podržavaju nasilno i kriminalno ponašanje. Ne sme se pretiti ljudima fizički i finansijskom štetom. Zabranjeno je podsticanje na samoubistvo i ohrabrivanje poremećaja u ishrani.
Brisanje fotografija sa pijane žurke
Svaki korisnik Fejsbuka na svom profilu može da objavljuje bilo šta što se ne kosi sa propisanim pravilima. Takođe, svako može da do detalja podesi šta drugi korisnici mogu da vide na njegovoj vremenskoj liniji. Na primer, francuski otmičari nisu mogli da vide fotografije male Maše na Fejsbuku da su roditelji podesili da njihove albume mogu da gledaju samo prijatelji.
Zbog nedovoljne informisanosti, korisnici interneta ne primenjuju ni osnovne mogućnosti zaštite privatnosti koje su im na raspolaganju. Postoji, na primer, mogućnost da se zabrani bilo kome, čak i prijateljima, da pišu na vremenskoj liniji. Druga korisna opcija je da kada nas prijatelji označe na fotografiji ona ne izlazi na našem profilu dok sami ne dozvolimo. Tako možemo na primer da odobrimo fotografiju sa nekog izleta, ali ne i sa pijane vikend žurke.
Činjenica je da internet sve pamti, ali borci za privatnost su izvojevali neke pobede. Prošlog proleća najviši evropski sud je doneo odluku o takozvanom pravu na zaborav. Na osnovu nje svako može da zatraži od Gugla da izbriše linkove ka stranicama koje su zastarele, sadrže neistinite informacije ili nanose štetu osobi koja se pominje.
Vest o pokušaju otmice dvogodišnje devojčice iz Beograda munjevito je obišla internet, ne samo domaće sajtove. Kada mala Maša poraste, ako ne bude želela da Gugl njeno ime zauvek povezuju sa ovim slučajem, moći će da traži od pretraživača da je zaboravi, to jest da obriše sve linkove koji njeno ime povezuju sa otmicom.
