Izvor: Politika, 25.Feb.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fejsbuk za naučnike
U svojevrsnu društvenu mrežu, nazvanu ResearchGATE, Idžad Madiš sa Univerziteta Harvard već je umrežio 250.000 istraživača
Da li bi Džonas Salk kudikamo pre 1955. izmislio vakcinu protiv poliomijelitisa da je koristio Fejsbuk? Odgovor prepuštamo vama, poštovani čitaoci.
Da podsetimo: Fejsbuk je stranica na Internetu koja opslužuje društvene mreže. Otvorena je4. februara 2004. može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se svako učlaniti, a vlasništvoje istoimenog preduzeća u SAD (danas ima više od 350 miliona korisnika širom sveta). Korisnici se mogu pridruživati mrežama koje su organizovane po gradovima, mestima, školama, područjima, dodavati imenasvojih prijatelja i slati im poruke, ubacivati nove podatke u vlastitestranice (profile).
Osmislio ga je Mark Zakerberg, student sa Univerziteta Harvard. Iz iste visokoškolske ustanove nešto slično, ali za naučnike, sada nudi dr Idžad Madiš – ResearchGATE. Za manje od dve godine već je umrežio 250.000 istraživača iz 196 zemalja u preko hiljadu podgrupa za pojedina područja, kojima je na raspolaganju više od 60.000 istraživačkih spisa (dokumenata).
Kao što je poznato, naučnici često istražuju i proučavaju usamljeni, nailazeći na prepreke koje bi kudikamo lakše prevazišli da znaju da se obrate nekome ko je to rešio. Pomislićete smesta da im je svakodnevno nadohvat ruke obilje svakojakih podataka i činjenica, na Internetu ili u naučnim časopisima, i nećete pogrešiti. Ali gde je to čvorište u koje će upisati pitanje i sačekati odgovor?
Takva „istraživačka kapija” upravo je otvorena: svako može da pita, da izloži ovu nedoumicu, i da mu neko istog dana ponudi odgovor.
Zamisao je Idžadu Madiši sinula dok je pisao doktorsku disertaciju iz virusologije: preko Fejsbuka se dopisivao sa školskim drugovima koji su sada na radu u Nemačkoj. I tada mu je čuveno „Eureka” (Otkrio sam), koje je izgovorio slavni Arhimed iz Sirakuze pre, otprilike, 23 stoleća, proletelo kroz glavu. Da, Fejsbuk je neophodan i naučnicima da predstave i sebe i svoje istraživanje!
Jednostavno, ispiše u nekoliko rečenica čime je zaokupljen i šta ga tišti. Uz obavezno pitanje: Može li neko da me uputi kako da razmrsim zagonetku?
Na svoj prvi uput Idžad Madiš je za sat vremena dobio pet odgonetki!
U čemu se, dakle, ogleda preimućstvo ovakvog umrežavanja?
Već na prvi pogled jasno je da se tako s mrtve tačke pomeraju brojna proučavanja koja su, iz ovih ili onih razloga, zabasala na stranputicu. Naučnici, inače, nerado obelodanjuju nepoželjne ili neuspele plodove svojih traganja, radije se okite uspesima. I pogrešni nalazi, međutim, često dovedu do srećnog ishoda. Zar dosadašnje naučno tragalaštvo to najslikovitije ne dočarava?
U još nečemu je „istraživačka kapija” slična poznatijem Fejsbuku: korisnik može da unese lične pojedinosti. Svako ponaosob odlučuje koje će obelodaniti, imajući na umu vlastita očekivanja.
Ali u jednoj bitnoj odlici se razlikuje: zabranjuje se učlanjenima da objavljene informacije prosleđuju trećem licu! I svako je dužan da upiše kojim bi sve naučnicima želeo da one budu dostavljene.
Od nove društvene mreže očekuje se da uveliko pospeši naučna istraživanja.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 24/02/2010]
