Izvor: Blic, 06.Mar.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fejsbuk naš nasušni
Priča o mladim, obrazovanim a internetu vičnim koji dižu revolucije po Severnoj Africi i Bliskom istoku ima, za početak, tragove kolonijalističkog mišljenja. Ona kreće od jednoga, možda i ne sasvim svesnog, uverenja kako su stanovnici tih zemalja, u najboljem slučaju, neka vrsta delimično artikulisanih polumajmuna. Da takva bića mogu koristiti internet iznenađuje dobar broj stanovnika zapadne hemisfere, makar ne bio ni mnogo obrazovan, ni mnogo mlad. Ali naučio da se uloguje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U onom delu priče koji zvuči krajnje ushićeno ima više rupa. Trenutno revolucionarno iskustvo nam govori da je internet moguće prekinuti, što je dokazala egipatska vlada, makar i kasno, kao što nam kineska već godinama dokazuje da ga je moguće vrlo efikasno kontrolisati. Oduševljeni zagovornici Fejsbuk revolucija ove neprijatne detalje prećutkuju. Ali postoji i nešto ozbiljnije: to što je neko mlad, obrazovan i vičan savremenim tehnologijama ne govori upravo ništa o stavovima koje zastupa.
Prvom polovinom XX stoleća je živeo, a i jedno vreme bio mlad, čovek po imenu Jozef Gebels. Bio je i natprosečno obrazovan – doktorirao na slavnom Hajdelberškom univerzitetu sa temom drame XVIII stoleća, a mentor mu je, uzgred budi rečeno, bio Jevrejin. I rano je uvideo značaj modernih tehnologija, radija, u njegovom slučaju.
Nije dr Gebels mogao izmisliti internet, ali je njegova Nemačka, među prvima, radila na razvoju televizije. Mogu samo nagađati kako je Gebels bio oduševljen pri pomisli da će i Firerova slika, ne samo njegov govor, dospeti u svaki nemački dom.
Možda to i ne bi bila velika sreća – kada danas gledate snimke Hitlerovih govora teško je ne pomisliti koliko je on, zapravo, televizijski neprivlačan, od fizičkog izgleda do preterane gestikulacije, ono što znamo kao razliku između pozorišne i filmske glume. Odličan govornik na masovnim mitinzima može biti loš na TV ekranu, posebno lišen temperature i atmosfere koja prožima masovni miting.
Kako bi se Hitler i Gebels snalazili u TV dobu mogla bi biti tema za naučnofantastični roman. Rat je prekinuo razvoj nemačke televizije i, da upotrebimo jednu levičarsku sintagmu, oružje propagande je zamenila propaganda oružja. No čak i da su se prilagodili, postali zavodljivi TV likovi po propisima neke velike televizijske korporacije, ništa se suštinski ne bi izmenilo.
Pošto je doprineo smrti desetina miliona, nesreći stotina miliona ljudi, 1. maja 1945. dr Jozef Gebels je, sa svojom ženom, izvršio samoubistvo. Prethodno su organizovali ubistvo svoje šestoro dece. Izgleda da je gđa Gebels, majka, lično ubijala svoju decu. Dr Jozef nije.
Nije to ni inače činio.
