Izvor: Blic, 29.Maj.2010, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronsko nasilje
Kao da nam nije dosta svih mogućih vidova nasilja, dobili smo još jedno - „elektronsko”. Mada je ono već odavno prisutno, pretnje predsedniku Srbije na „Fejsbuku” učinile su da se i zvaničnici revnosnije pozabave tom pojavom. Bilo je, uostalom, krajnje vreme da se „elektronsko” nasilje kodifikuje i prema njemu preduzmu mere, kao i prema bilo kom drugom nasilničkom ponašanju.
Pokazuje se, nažalost, da svest o tome nije dovoljna. Kako smo saznali iz izjave ministra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << policije, da se uđe u trag onima koji zloupotrebljavaju „Fejsbuk” i druga sredstva elektronske komunikacije, potrebne su dozvole domicilnih ustanova, u slučaju „Fejsbuka”, američkog Ministarstva pravde, na primer.
Makoliko to delovalo obeshrabujuće jer svedoči o odsustvu ne samo nadzora već i uvida u značajnu oblast komunikacije, postoje nimalo zanemarljive mogućnosti da ponešto i sami učinimo. Reč je pre svega o mnogobrojnim chat blogovima, sajtovima i medijskim (glasno) govornicama čiji se uređivači odnose ne samo komotno već i blagonaklono prema nipodaštavanju i vređanju sagovornika na način koji je nedopustiv i kažnjiv u normalnoj komunikaciji. Poznato je, najzad, da primitivni jezik i odsustvo razumevanja i poštovanja za drugačije mišljenje ne samo prethode već i podstiču ispoljavanje pogubnijih vidova nasilja.
Manje je vidljiva, ali ništa manje štetna manipulacija elektronskim dijalogom, u kojoj vlasnici javnog mišljenja svesno dopuštaju i čak usmeravaju nedolična i uvredljiva stanovišta kako bi naudili svojim protivnicima ili samo ličnostima čije im mišljenje nije po volji. Ako se ima u vidu da je pomenuti prostor u velikoj meri monopolisan, o političkim i društvenim posledicama takvog ponašanja ne smemo ni da mislimo.
Nema potrebe da se dokazuje kako je neophodno da se ova - u velikoj meri - zanemarena oblast, dovede u red. Ali kako? Ne samo zakonima već i odgovornijim ponašanjem, naravno. Kada, prema tome, govorimo o „elektronskom” ili bilo kom drugom vidu nasilja, ne možemo se pretvarati da ne znamo šta mu prethodi ili, još određenije, da nismo čuli kako „na početku bejaše reč”.
Dušan Miklja, novinar
.jpg)
