Izvor: Vostok.rs, 08.Dec.2013, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džejms Konvej: Amazon, Gugl i Fejsbuk prate nas
08.12.2013. -
Prljavi metodi rada različitih svetskih specijalnih resora nisu tajna. Naprimer, još otac-osnivač FBI Edvard Guver se bavio nezakonitim prikupljanjem dosijea za prva lica SAD. Međutim, metodi prikupljanja informacija su se od tog vremena promenili, sami specijalni resori su se tobože našli pod zakonodavnom kontrolom. Međutim, malograđanin najčešće vidi samo ono, što mu žele da pokažu.
O pravim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << razmerima delatnosti specijalnih resora obično se saznaje tek nekoliko decenija posle smrti poslednjeg učesnika događaja ili u slučaju neuspeha, kako se desilo u slučaju Edvarda Snoudena. Međutim, i u slučaju takvog raskrinkavanja predstavnici specijalnih resora govore ili o zakonitosti svojih akcija, ili o životnoj potrebi za čitavu zemlju. Džejms Konvej, bivši zvanični predstavnik FBI, danas predstavnik savetničke hjustonske kompanije Global Intel Strategies u tom smislu nije izuzetak.
Amerikanci cene svoje pravo na neprikosnovenost privatnog života. Kako se ostvaruje kontrola onih, koji, sa svoje strane, prate Amerikance?
- Kao čovek, koji je više godina radio u FBI, mogu da vas uverim da federalni biro poštuje pravo na lični životi kao nikakva druga agencija. jer je zaštita građanskih prava samo jedan od njenih osnovnih zadataka. Međutim, tu treba imati ravnotežu između građanskih sloboda i bezbednosti. Naprimer, služba bezbednosti aerodroma uvek kontroliše torbe i cipele, nemam ništa protiv.
Međutim, na sajtovima Gugla ili Fejsbuka uvek ima kontekstna reklama, odnosno, oni prate istorijat mog traženja.
- Upravo zato mi, za razliku od njih, imamo osećaj mere. Zakonodavci i mediji su digli takvu galamu zbog praćenja, međutim, uvek igramo u skladu sa pravilima. S druge strane, sve te privatne fiorme – Gugl, Amazon mirne duše i dalje prikupljaju informacije o nama. Evo paradoksa: svi oni, ko se brine o vašoj bezbednosti, primorani su da igraju po pravilima, dok privatni segment prati sve redom.
Ko ima pravo da koristi informacie, koje je prikupila obaveštajna služba? Čitao sam o konkurenciji između FBI, ANB i drugih obaveštajnih organizacija, koje se bore za pravo pristupa bazama podataka.
- Ukoliko se ja razumem, ANB prikuplja takozvane metapodatke, odnosno, oni obrađuju ogromne tokove informacija i iz SAD. Oni se bave potencijalnim opasnostima radi bezbednosti zemlje. Šta ih zanima pre svega? Kontakti s poznatim terorističkim organizacijama, naprimer, u Jemenu, Libiji ili danas u Siriji, gde se nalaze grupacije, povezane s Al-Kaidom.
Sa svoje strane veteran Spoljne obaveštajne službe pukovnik Lav Koroljkov smatra da su interesi američkih specijalnih resora uvek bili u SAD-ama iznad zakona.
- Ustvari, bez obzira na to, što se SAD pozicioniraju kao bedem demokratie, tamo nikada nisu bila uvažavana nikakva prava, kada je to bilo u interesu FBI ili CIA. I privatni zatvori CIA protiivreče i unutrašnjim zakonima, i međunarodnim.
Francuski matematičar i filozof Blez Paskal je u svojim «Pismima provincijalcu» pisao: Ispravljamo poročnost sredstava čistoćom cilja. Međutim, što se tiče američkih specijalnih resora, «čistoća ciljeva», sudeći prema poslednjim raskrinkavanjima, veoma je sumnjiva.
Ksenija Fokina,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/José Goulão/cc-by-sa 3.0
