Izvor: Blic, 14.Mar.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država da, biznis ne
Mlad, obrazovan i bogat... Može u filmskoj priči ili u zemljama gde je dobra poslovna ideja važnija od jakih leđa i debelih veza. U Srbiji to ne biva i teško da bi ovde prošao i Zakerberg, mlađani tvorac Fejsbuka.
Prema istraživanju Građanskih inicijativa, mladi ne žele da budu preduzetnici (58 odsto), većina bi da radi za državu zbog malo posla i solidne zarade (57 odsto), a skoro dve trećine misli da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << država malo čini kako bi pomogla i stvorila jednake uslove za sve radi počinjanja privatnog posla (69 odsto). Čak i kada se pokrene sopstveni posao, sve posle ispadne još teže, skuplje i komplikovanije. Obična mala firma godišnje, prema podacima Unije poslodavaca Srbije, za suvišno administriranje i razne takse izdvoji u proseku 923.654 dinara. Kada se ta brojka pomnoži sa oko 100.000 malih preduzeća, dolazi se do cifre od oko devedeset milijardi dinara (900 miliona evra) koje godišnje pojede birokratija u Srbiji.
Milorad Dodik se našao između pojedinih načelnika opština i izvršnog sekretara stranke Rajka Vasića zbog potencijalnih kanidata za načelnike na izborima, a oko 20.000 momaka i devojaka je s fakultetskom diplomom. Njihovo obrazovanje je koštalo milione i taj mrtav kapital polako gubi nadu u bolju budućnost ovde, odlazeći i dalje masovno van zemlje. Država, utisak je, ne pokazuje neki naročit interes da to promeni, a mladi koji su ostali nepogrešivo idu na siguricu jer znaju ko je danas u Srbiji, za razliku od privatnog biznisa, daleko sigurniji poslodavac. Dok ne bude obratno, teško da će bilo kome biti bolje, pa i mladima, koji su samo realni kada primat daju državnom poslu.
Povezane vesti: Loša odluka Vlade
